Posle Olimpijskih igara, Univerzijada je najveće i najmasovnije sportsko takmičenje. Organizuje se svake druge godine u nekom od gradova zemalja – članica Međunarodne federacije univerzitetskog sporta. Na Univerzijadi se takmiče studenti – sportisti iz celog sveta, uzrasta od 17 do 28 godina.
25. jubilarna Letnja Univerzijada u Beogradu okupila je 8.600 sportista iz 143 zemlje. Takmičili su se u 15 sportova i to u 203 discipline, a podeljeno je 1.467 medalja.
O tome kako je Univerzijada proticala pisale su novine, prenosile televizije. A kako je izgledalo učestvovati u organizaciji ovakve sportske manifestacije? Dani i noći požrtvovanog rada. Neopisiva snaga i želja za uspehom svih angažovanih. I uspelo je.
Poseban pečat ostavili su volonteri. Oko 10.000 mladih ljudi, od kojih neki i iz dalekih stranih zemalja, obučeni u iste uniforme, naoružani istim osmehom i ljubaznošću dali su veliki doprinos, a istovremeno se zabavili i stekli neprocenjivo iskustvo. Osvajali su svakog gosta, pozitivnim nastupom, dobrim znanjem jezika i raspolaganjem svim informacijama koje je određena pozicija zahtevala od njih.
Srce Univerzijade, ali i najrestriktivnija tačka, bilo je Univerzitetsko selo, smešteno na Novom Beogradu. Stroga kontrola pristupa na svim ulazima, dostupnim samo akreditovanim licima, obezbeđivala je sigurnost svim stanovnicima.
Iako po nazivu selo, bio je to grad u gradu. Banka, pošta, poliklinika, prodavnica mešovite robe, apoteka, policijska stanica, sve na jednom mestu, kako bi se gosti osećali što komfornije i mogli da zadovolje maksimalan broj potreba u okviru samog naselja.
Internacionalnoj zoni pripao je restoran EXPO XXI, gde su se hranili svi učesnici, zatim prostor za Ceremonije dobrodošlice i kulturni program, gde su organizovane žurke za volontere i sportiste, i Internacionalna zgrada. Info centar kao provajder svih vrsta informacija, teretana, sale za sastanke, verski centar za 7 različitih veroispovesti, internet caffe – sve su to sadržaji od velikog značaja koji su bili locirani u Internacionalnoj zgradi.
Univerzitetsko selo se budilo u ranu zoru. Sportisti su odlazili ka sportskim objektima, na treninge i takmičenja, angažovani zauzimali svoje pozicije. Iz dana u dan, atmosfera je bila sve pozitivnija, volonteri su već imali prijatelje među strancima, a mnogi od njih su već po dolasku naučili da se obrate na srpskom jeziku, što je izazivalo prijatan osećaj kod domaćina. Opšti komentar je bio da je Srbija retko srdačna i prijateljski nastrojena zemlja.
Sa prvim sumrakom, Selo je postajalo najživlje, a kafići, u centralnoj ulici rezidencijalne zone, ostajali bez slobodnog mesta. Ovaj segment Univerzitetskog sela šaljivo je nazvan Knez Mihajlova, što je bilo opšeprihvaćeno. Tu su se ispijale kafe, sklapala poznanstva, uzimao predah od napornog dana, sređivali utisci.
Poslednji dan bio je ujedno i najveseliji i najtužniji. Srbi su još uvek slavili veliki trijumf od prethodne večeri (osvojeno zlato u košarci), neke delegacije su vukle svoje kofere prema autobusima, voloneri se pozdravljali sa stranim prijateljima koje su upoznali za vreme manifestacije. Pozdravljali su se i između sebe, potpisivali se jedni drugima na majice, a bilo je i suza. Najinteresantniji momenat bio je organizovana razmena sportske opreme, na sred Sela. Majice, patike, rančevi, zastave, čitava pijaca. Najtraženiji bili su delovi opreme Italijanske i Brazilske reprezentacije, za koje su najsnalažljiviji dobijali i po više artikala reprezentacija drugih zemalja.
Univerzitetsko selo zvanično je zatvoreno 15. jula, kada su i poslednje delegacije napustile Beograd.
25. Letnja Univerzijada zatvorena je rečima hvale za kompletnu organizaciju od strane najviših zvaničnika svetskog univerzitetskog sporta, a Beograd dao domaći zadatak kineskom Šen Ženu, sledećem gradu – domaćinu. Nema sumnje da će nas oni pobediti u visini bužeta i broju angažovanih ljudi za ovaj projekat, ali sposobnost, stručnost, toplina i predusretljivost pokazale su da mala zemlja, kao što je Srbija, može imati najveće srce i postići najveći uspeh, a to su zvanično potvrdili i rezultati ankete sprovedene među svim učesnicima ove manifestacije.
I dok maštamo da jednog dana u budućnosti postanemo domaćin nekih narednih Olimpijskih igara, imamo čime da se ponosimo… Bar kada je sport u pitanju!
