Već treću godinu za redom grupa poklonika sa Uba, preko agencije „Dobročinstvo“, odlazi na pokloničko putovanje na Svetu Goru, u manastir Hilandar, Svetu srpsku carsku lavru. I ovoga puta sa sjajnim vodičem Vladanom, ovo putovanje prestaje biti turističko, to je doživljaj koji svaki od nas dugo, čak nikada, ne može zaboraviti.
Polasku sa Uba prethodila je molitva u našoj crkvi i blagoslov Oca Dragana. Luksuznim autobusom krenuli smo put prve stanice na putu, put Soluna, u subotu 11. oktobra, leta gospodnjeg 2008. U nedelju ujutro već smo bili u gradu koji je bio i ostao jedna od najomiljenijih destinacija nas Srba već vekovima, posebno zadnjih decenija prošlog stoleća. Prazan grad u rano nedeljno jutro, svež vazduh i miris mora dočekali su umorne i neispavane putnike. Retka prilika da se Solun razgleda, da se kroz njega ne protrči u jurnjavi po prodavnicama i pijaci. To već daje jednu potpuno drugačiju sliku ovog drevnog grada, ima u njemu mnogo toga da se vidi. Bela kula, spomenik Aleksandru Velikom, crkva Svetog Dimitrija, zaštitnika grada, mnoštvo spomenika i arheoloških lokaliteta drevne Helade.
Posetu savezničkom groblju na Zejtinliku ostavili smo za povratak, ovoga puta posle Soluna otisli smo u Asprovaltu. Cilj nam je bio poseta manastiru Svete Lidije. Novi manastir podignut u čast Lidije, prve hrišćanke na tlu Evrope, koja je velikodušno primila u svoju kuću Svetog Apostola Pavla kada se iskrcao na grčko tlo u današnjoj Kavali. Velikodušnost Svete Lidije preuzele su monahinje ovog manastira pomažući godinama Srbe, pre svega decu koja su ostala bez roditelja. Razne akcije su preduzimale monahinje u onim smutnim vremenima zadnje decenije prošlog veka, od slanja pomoći u hrani, odeći i svemu ostalom potrebnom za život malih nesrećnika, do organizovanja letovanja za mnoge od njih kojima je to bila jedinstvena prilika da uživaju u blagodetima mira. Ikonostas u duborezu u ovom manastiru je nesto jedinstveno i prelepo, bas kao i sav enterijer i freske kojima je crkva oslikana. Uz sve to, i tradicionalno posluženje u posebnoj prostoriji za prijem gostiju u kojoj vidno mesto zauzima Zahvalnica Njegove Svetosti Patrijarha Srpskog Gospodina Pavla.
Sledeća stanica bio je metoh Milo Arsenica, imanje manastira Hilandar, koji donosi deo prihoda neophodnih za opstanak i funkcionisanje manastira. Verujte, ako postoji raj na zemlji, one je upravo na ovom matohu. Konak, crkvica, pomoćne zgrade, jezero...sve to uklopljeno u šumoviti predeo, lepota od koje zastaje dah. Dobrodoslica poklonicima se podrazumeva, posle kraćeg zadržavanja pošli smo do Jerisosa, mestašca na istočnoj obali Halkidikija, predvorja Svete Gore. Mali porodični hotel, moderne i čiste sobe, postali su nezaobilazni deo ovog putovanja.
Oni najhrabriji su se, naravno, okupali u prohladnom moru, a svi zajedno se spremili za sutrašnji dan, za veliki događaj, za odlazak na Svetu Goru, u manastir Hilandar.
