Sledećeg dana smo, takođe iz Uranopolis, brodom „Agia Ana“ otišli do luke Dafni, a odatle u Kareju, glavni grad i administrativni centar monaške autonomije. Najjači utisak na sve nas ostavila je, naravno, isposnica Svetog Save. Ikona Bogorodice Mlekopitateljnice i žezlo koje je dobio na poklon na svom prvom pokloničkom putovanju u Svetu Zemlju, u manastiru Svetog Save Osvećenog nalaze se u maloj crkvi, pored kelije u kojoj se Sveti Sava molio po odlasku iz Hilandara. Obišli smo grčku crkvu Protat, u kojoj se nalazi najznačajnija ikona Svete Gore, „Dostojna jest“ pred kojom vernik ostaje bez daha, zatim rumunski manastir Kutlumuš i skit Svetog Andreje. Neizostavan je bio čuveni pasulj u jednoj skromnoj krčmi u samom centru Kareje.
Kasno popodne vratili smo se u našu „bazu“, hotel u Jerisosu. Tradicionalno, zadnje veče proveli smo u taverni, uz sirtaki, odličnu hranu i još bolje vino. A već ujutro smo krenuli istim putem natrag.
Prva stanica na povratku je bila Milo Arsenica, kratak predah i nastavak puta za Solun. Par slobodnih sati u Solunu iskorišćeni su za kupovinu i obavezni „giros“. Pre polaska, posetili smo groblje Zejtinlik na kome su sahranjeni saveznički vojnici poginuli prilikom proboja Solunskog fronta, u I svetskom ratu. Zbog toga što je među poginulima bilo najviše Srba, mi ga najčešće nazivamo Srpsko vojničko groblje. Još jedan susret sa senima poginulih za otadzbinu nikoga nije ostavio ravnodušnim.
Polazak iz Soluna, prelasci granica, prijatno putovanje. Rano ujutro, dok je dan tek svitao, umorni i zadovoljni stigli smo na Ub. Svi sa istom željom : jedva čekam sledeće putovanje u Hilandar.
