Ređe, ne samo zato što je teže, već, pre svega, zato što su uvereni da u ovom kutku brdovitog Balkana znanje nikada nije bilo „na ceni“.
Nevena Ranković nije delila njihovo mišljenje. Već sa 11 godina, kao učenica petog razreda ubske Osnovne škole „Milan Munjas“, sama se obrela u Francuskoj, na letnjem kampu za učenje jezika. Uz francuski, tada je „savladala“ i mnoge druge, važne životne lekcije. Na primer, da vreme provedeno uz knjigu nikada nije uzaludno i da se na srećnom i bogatom Zapadu „pamet isplati“. Iako, u tim godinama, kako kaže, ništa nije očekivala od života, bila je sigurna da joj školovanje u inostranstvu „otvara više vrata“.
Zbog toga, četiri godine kasnije (2007), kao odličan đak trećeg razreda ubske gimnazije „Branislav Petronijević“, tek punoletna Nevena odlučuje da srednju školu nastavi u švajcarskom gradu Lozana.
Na pitanje: zašto, baš, Švajcarska,
kaže: „Želja da srednjoškolsko obrazovanje završim u Švacarskoj javila se tokom
prethodnog leta, koje sam provela u Montreu, na kursu francuskog jezika. Divno sam
se provela, sprijateljila se sa mnogo mladih iz ovoga grada, a posebno mi se svidela
dobra organizacija u kampu, kao i odnos Švajcaraca prema nama, strancima“. Te,
2007, upisuje četvrtu godinu srednje škole na elitnom američkom koledžu „Brillantmont
international school“, zahvaljujući pokazanom znanju na testu engleskoj jezika,
koji je položila sa 98 procenata. Uz mogućnost da samostalno izabere šest obaveznih
predmeta koje će učiti tokom jednogodišnjeg školovanja, opredeljuje se za matematiku,
američku istoriju, američku književnost, a uz obavezni engleski, još dva jezika:
francuski i italijanski. Upoznajući nas sa američkim školskim sistemom u ovoj privatnoj
školi, Nevena kaže da se predmeti ocenjuju od jedan do deset, dok su učenici podeljeni
u grupe po nivoima znanja za svaki predmet posebno.
Brillantmont international school“ je internat za učenike
od devet do 20 godina, u kojem su strogo odvojeni muški i ženski deo. Na kompleksu
se nalazi četiri zgrade, podeljene na učionice i sobe. Ustajanje je u pola osam,
časovi traju do četiri ili pet, u zavisnosti od broja predmeta, u međuvremenu imamo
pauze za doručak i ručak, kao i dve kratke pauze za odmor. Od 17 časova počinje
takozvano „vreme za učenje“, kada smo svi obavezni da budemo u učionici i radimo
domaće zadatke do pola sedam. Večera traje do pola osam i takođe je obavezna, svi
imamo svoja mesta za stolom u trpezariji. Sledi sat vremena pauze, u 21 moramo da
budemo u svojim kućama, pola sata kasnije u svojim sobama, a u 22 časa dežurni nastavnik
gasi svetla. U toku pauza između časova imamo pravo da izađemo u grad, odnosno do
17 časova, kada se kapija zaključava. Vreme rezervisano za izlazak starijih od
16 godina je je petkom od 19 do 21 čas i subotom od podne do ponoći. Slobodno vreme
smo obično koristili za druženja, ručkove, šoping. Administracija škole nedeljom
je organizovala ekskurzije, izlete, sportska tačmičenja sa učenicima iz drugih kampova.
U vreme kada sam bila u internatu, američki koledž pohađalo je oko 150 učenika iz
celog sveta ili 47 nacionalnosti. Iz Srbije, tačnije Beograda bila je još jedna
učenica, svedoči Nevena o svojim školskim danima u Švajcarskoj.
Četvrti razred srednje škole mlada Ubljanka završila je sa prosekom 9,57 što je, prevedeno na naš sistem ocenjivanja, odličan uspeh. Dalje školovanje nastavlja u Lozani, gde je prošle godine upisala arhitektonski fakultet i to kao najmlađi student. Svih 13 predmeta iz prve godine položila je u roku, a nakon letnjeg tromesečnog raspusta provedenog u rodnom gradu, prvog dana oktobra vratila se u Lozanu i obavezama na fakultetu.
Nada se da će arhitekturu
završiti na vreme, a nakon toga i master studije. Iako priznaje da je muči nostalgija i da joj nedostaju
porodica i staro društvo, za sada ne planira skori povratak u Srbiju. Jer, tamo,
u Švajcarskoj, ima više otvorenih vrata. Ne hvališe se time da je mnoga sama otvorila
stalnim učenjem i usavršavanjem, pre svega stranih jezika, vazda imajući na umu
da čovek vredi onoliko koliko jezika govori. Mlada i lepa Ubljanka Nevena Ranković
za sada ih perfektno govori pet. Malo li je?
