Na Reljinom polju u Kršnoj Glavi 5. maja po starom, odnosno 17. maja po novom kalendaru, narodni predstavnici iz svih sela Valjevske nahije, "hiljadu ljudi i popova", ustanovili narodni nahijski sud, prvi u ustaničkoj Srbiji. To je, ujedno, bila i prva civilna vlast u ustaničkoj Srbiji.

Sud je iz početka zasedao u Kličevcu, potom u Valjevu. Činili su ga Petar Čitak iz Gornjeg Mušića i Jovan Rabas iz sela Rabasa, a perovođa (pisar) bio je sveštenik Matija Đurđević iz Blizonja.

O učešću mojih Brezovčana u Prvom i Drugom srpskom ustanku malo je tragova i glasova, čak i o poginulima. Prvi trag o tome mogao bi da bude u knjizi Konstatina N. Nenadovića iz 1884. o onom „nekom Damnjanu Vaskoviću, trgovčiću iz Brezovice” kojeg je Hadži Ruvim, pred svoju pogibiju, sa sobom poveo u Beograd, „ali se ništa ne zna šta se sa ovim njegovim pratiocem desilo”. Pitanje je da li je ovaj Damnjan iz tamnavske Brezovice, u kojoj nije nađeno prezime Vasković, dok je Damnjana i Damnjanovića bilo i kasnije.

Siguran podatak o učešću Brezovčana u Prvom ustanku ostavio je Prota Mateja Nenadović u svojim "Memoarima". Kad se u proleće 1806. Prota vratio iz Beča u Smederevo, čuo je da je "neki Valjevac Osman-Džora" kod Sokograda prikupio oko 5800 Turaka, koji su, posle paljenja kuća popa Luke Lazarevića u Svileuvi, "otišli u Valjevsku nahiju, i u selo Čučuga na konak". Prota odmah dođe u Tamnavu i u "selu Brezovici, odmarajući konje, koji su već posustali bili, iskupim sedmoro-osmoro momčadi. Pođemo pravo Turcima", piše Prota i objašnjava da je, kad je sišao na "vodu Ub", našao strica Jakova i popa Luku od kojih je doznao da su kolubarski i tamnavski ustanici rasterali Turke a njihov poglavica Valjevac Osman-Džora poginuo.

„Ubski kajiš“ i reforma dokaznog postupka Zakonom zajemčena dokazna vrednost iskaza dva svedoka uslovila je da se pravni odnosi u ondašnjoj Srbiji pogoršaju. Omogućeno je da malobrojni predstavnici tek začete buržoazije zloupotrebe nepismeno seljaštvo, koje je predstavljalo apsolutnu većinu. Palanački skorojevići i pojedini seoski bogataši zloupotrebljavali su dokaze svedoka. O ovome najrečitije govori sudski spor poznat pod imenom „Ubski kajiš“, čiji su akteri braća Đurđević, Milutin i Svetozar, trgovci iz Uba.

Zabeleženo je o tom događaju :  "Dobro smišljeno i još bolje izvedeno uklanjanje Molera, tadašnjeg nadziratelja Narodne kancelarije u Beogradu, koga su ugled vojvode iz Prvog srpskog ustanka, znanje, dobar glas, sposobnosti i patriotizam učinili prvom ličnošću Srbije do Miloša, predstavljalo je uvod u niz političkih ubistava kojima je Miloš pribegavao kad god bi se osetio ugroženim kao neprikosnoveni gospodar."