"Ubski kajiš" i reforma dokaznog postupka Zakonom zajemčena dokazna vrednost iskaza dva svedoka uslovila je da se pravni odnosi u ondašnjoj Srbiji pogoršaju. Omogućeno je da malobrojni predstavnici tek začete buržoazije zloupotrebe nepismeno seljaštvo, koje je predstavljalo apsolutnu većinu. Palanački skorojevići i pojedini seoski bogataši zloupotrebljavali su dokaze svedoka. O ovome najrečitije govori sudski spor poznat pod imenom „Ubski kajiš“, čiji su akteri braća Đurđević, Milutin i Svetozar, trgovci iz Uba.

Oni su "pravili" lažne obligacije, zadužujući nepismene seljake u Tamnavi. Obligacije su potkrepljivali svedočenjima potkupljenih svedoka. Uspevali su da sud osudi "dužnike" i tako opljačkaju mnoge seljake u Tamnavi, a istovremeno da i druge podstaknu na ovakve nezakonite radnje. S obzirom da su pripadali liberalima, policija je jedva dočekala da ih obeleži kao pljačkaše. Zastupao ih je valjevski advokat, takođe liberal, Ljubomir Radovanović. Spor je pokrenut pred Sudom okruga valjevskog u maju 1865. godine, a postupak je vodio predsednik Uroš Romanović. Sudije su bili: M. S. Aksentijević i Đ. Stefanović, koji je imao "odvojeno mnenije". Na kraju sudskog procesa, advokat je, kao opunomoćenik prvooptuženih, presudom Okružnog suda u Valjevu od 6. juna 1866. godine, kažnjen je za pet krivica na 11 godina "zatočenja", a od ostalih optužbi oslobođen je usled nedostatka dokaza. Maja 1867. godine Apelacioni sud ga je osudio na sedam godina zatvora zbog napravljene dve lažne isprave i dve uvrede nanesene policiji. Kasacioni sud krajem maja iste godine je osnažio ovu presudu. "Ubski kajiš" i slični procesi doveli su do reforme dokaznog postupka u građanskim parnicama, koja je na neki način prouzrokovala promene političke prirode.

Tako je "Ubski kajiš" imao kao posrednu političku posledicu ubistvo kneza Mihaila 1868. godine. Poznato je da je, posle izricanja presude, brat Ljubomira Radovanovića, Pavle, otišao u Beograd da zatraži pomilovanje za svog brata. Knez Mihailo je obećao Pavlu da će pomilovati Ljubomira kad presuda postane izvršna. Kada se to desilo, Pavle se ponovo obratio knezu Mihailu, ali mu je ovaj odgovorio da će Ljubomira pomilovati tek kada izdrži polovinu kazne. Ozlojeđen ovom odlukom, Pavle je sa ostalom braćom odlučio da se osveti knezu. Sklopili su zaveru i posle dve godine sproveli svoju odluku u delo.

Komentari (2)

Ubistvo Kneza Mihaila u Košutnjaku
napisao Knez Mihailo, 20.10.2007. 23:24

Dok je knez Mihailo Obrenović zavodio apsolutizam u zemlji, protiv njega je sklopljena zavera sa ciljem da se on ubije. Glavni organizatori i izvršioci zavere su bili braća Radovanovići, koji su se svetili za smrt svoga brata Ljubomira Radovanovića. Kosta Radovanović, glavni izvršilac ubistva je bio imućan i ugledan trgovac. Njegov brat Pavle Radovanović je bio s njim za vreme atentata, a treći od braće je bio Đorđe Radovnović. Neposredni pomagači u ubistvu su bili Lazar Marić, bivši predsednik beogradskog okružnog suda i Stanoje Rogić, bivši trgovac.

U nedelju, 29. maja 1868. oko 10 časova ujutru knez Mihailo je krenuo kočijama da se preveze do Košutnjaka. Sa njim je išao njegov ađutant Svetozar Garašanin, sin Ilije Garašanina, a u kočijama su do kneza sedele Anka Konstantinović, njegova sestra od strica i njena ćerka Katarina, sa kojom je knez želeo da se oženi.

U parku na Košutnjaku pojavili su se Pavle i Kosta Radovanović u svečanim crnim odelima, cilindrima na glavama i uperenim pištoljima u pravcu kneževe kočije. Prvi je pred kočijom izleteo Kosta. Njega je knez Mihailo Obrenović prepoznao zbog spora oko njegovog brata Ljubomira. Poslednje reči kneza koje je sam priznao Kosta na suđenju su bile: "Dakle, istina je.". Knez ih je govorio na francuskom jeziku jer su dame do njega znale francuski.

Katarina je pokušala da se nasloni na kneza i da ne da Radovanoviću da puca. Na suđenju je Kosta izjavio da nije želo ubiti nikog drugog već samo kneza. Lakej koji je vozio kočiju je preklinjao braću da ne čine ludost. Prvi je počeo pucati Kosta, pridružio mu se Pavle. Knez Mihailo je ubijen sa tri hica, a takođe je stradala i Anka Konstantinović koja je svojim telom pokušala da zaštiti kneza za vreme pucnjave, dok je Svetozar Garašanin ranjen pao sa konja i onesvestio se. Katarina je lakše ranjena i dozivala je pomoć na francuskom i pridržavala mrtvog kneza. Braća su počela da beže niz Košutnjak prema Topčideru gde su ih čekali ostali zaverenici.

Tu ih je spazila i jedna vojna patrola i uhapsila ih. Neki su bili i ranjeni prilikom bekstva.

Svi zaverenici su izvedeni na saslušanje istog dana, a glavnu reč je vodio Nikola Hristić. Presuda je bila - smrt. Zaverenici su streljani u ponoć na Karaburmi, a u čitavoj Kneževini je bila velika žalost...


Spomenik Knezu Mihailu uradio je fiorentinski vajar Enriko Paci.

Ludi Pavle i braca
napisao El Mahico, 18.10.2007. 00:14

Mogu da zamislim te ubske gedze iz 1868.Ludi Pavle i braca.Cuo sam za taj slucaj,i po tome nas nazivaju kaisari.Kao sto Sabcane civijasi i sl.Kriminal na Ubu u 19. veku. ko bi reko da smo tako napredni? Stvarno nism znao da su oni izvrsili atentat na Mihaila. Zanimljivo.

Ime

Email

Internet sajt

Naslov

Komentar

Dodaj komentar