Dušan Prelević Prele je legenda starog Beograda, onog Beograda pre turbo-folka, dizelaša, splavova i japija. Kome nije poznata biografija ovog pevača, pisca i pomalo sportiste neka je potraži na nekom drugom mestu jer ovde nema prostora da se ispriča sve ono zanimljivo o njegovom burnom životu. Nikad nije jurio karijeru ni bogatstvo već je živeo život u ritmu rokenrola, koji mu je bio najveća ljubav i način života (pogledaj priču “Uvek ostaje Rock and roll”) stičući ne novac već iskustva i prijatelje.

Počeo je da piše na nagovor svojih prijatelja književnika koji su bili oduševljeni njegovim pričama koje im je pričao u starim beogradskim kafanama (neki kažu da najbolje od tih priča nikad i nije stigao da baci na papir). I takve i jesu ove priče, čitajući ih lako možete da zamislite njihovog pripovedača koji sa povezom na oku naslonjen na šank cirka i pripoveda ove urbane istinite bajke jednostavno, sirovo i grubo bez šminkanja i ulepšavanja.

Knjiga “Poslednji krug u Monci” (LOM,2006) je izbor Preletovih najboljih kratkih priča koje su od 80-ih izlazile u raznim časopisima. Najveći deo ovih priča sublimira njegova lična životna iskustva, preko detinjstva na Crvenom Krstu i prvih lumperajki i lutanja po Nemačkoj i Austriji, ali i iskustva nekih drugih marginalaca (lik sitnog kriminalca Uroša je glavni u nekoliko priča koje su poslužile kao građa za filmski scenario). Neke priče su posvete njegovim prijateljima kojih odavno nema kao što je Zoran Radmilović (“Kralj”), prolaze kroz njih i Mihiz i mnogi drugi akteri beogradskih “zlatnih vremena” 60-ih i 70-ih.

Autentične i životne na elementaran način mnoge od ovih priča (“Karudijanov osmeh” pogotovo) našle bi mesto u svakoj antologiji srpske kratke priče. Nerafinirane, one plene iskrenošću, sočnim jezikom punim psovki, bez foliranja i nategnutih literarnih konstrukcija a opet imaju i sentimentalnu vrednost jer nas vraćaju u neka lepša vremena kad su pravi mangupi imali šlifa i m..a a ne utoke za pojasom i džipove na parkingu.

I pored svega što mu se izdešavalo poslednjih godina Prele se nije predavao dok sudija nije odsvirao kraj baš kao što je i rekao u jednoj svojoj priči u kojoj objašnjava svoj način života:

“Toliko sam puta pomislio da zamenim ovaj beslovesni period bitisanja i borbe za golu egzistenciju koji tako otrcano zovemo ŽIVOTOM, za prijatan dah smrti. Ali nisam. Rock and Roll se ne izdaje!”

Ime

Email

Internet sajt

Naslov

Komentar

Dodaj komentar

Copyright 2007. All Rights Reserved.