Grad Ub - Prva priča o Fricu

Prva priča o Fricu

10. Septembar 2007.

Fricov dan bi bio

siže idealan
za socrealistički roman
iz ranih pedesetih
samo bez momaka
u radnim uniformama
koji idu biciklima
na posao u tvornicu
da grade bolji svet
Fricov dan je
obično
mamuran i nadrkan
a noć iscrpljujuće duga.

O, Fric je legenda
usnulog predgrađa
on se uvek poslednji kući vraća
s nadom u susret
sa nekom usamljenom ženkom
iz kakve pornografske pričice
Da li sam pomenuo
da su seksualne frustracije iz mladosti
oblikovale Fricov duh
A cure iz predgrađa
sanjale su prinčeve u skupim kolima
Fric je pio
jer mu nikad nije uspevalo
da smuva nešto pošteno
Fric je usamljen
a svaki usamljen muškarac
može da se uzda u maštu, "Erotski dodir"
i svoje šake
Nakon toga
Fricu i nije bilo puno krivo:
to je zadovoljstvo
neugroženo gnjavažom
i foliranjem romantike
smatrao je Fric
samo kada bi video nju
kolena bi klecnula
(kakav otrcan izraz
uvek je mislio Fric
ali nije dobro stajao
sa rečima
pa nije znao kako
drugačije to da opiše)
ali ona je bila daleko
daleko od prljavog predgrađa
čitav drugi svet
svet velikih očekivanja
(i lepih zgrada i uređenih ulica)
bio je njen
a Fric je bio izopšten
O, Fric, ti patetična barabo
šta ti je trebalo to
i kad bi je sanjao
poželeo bi da se ne probudi
a kad bi se probudio
poželeo bi da umre
Ali na sreću
njegove pogane
krštene duše
Fric nije imao vremena
da razmišlja o konopcu,
žiletima
i drugim sredstvima
podobnim
za rastanak od ove
doline tuđih suza
i njegovih napijanja
Fric je pio kafu
da se razbudi
i žurio na posao
24 sata dnevno
mrzeo ceo svet
i psovao psovao psovao...