|
 Teri Pračet je pisac kog vole oni koji su pronašli sebe u britanskom humoru - onom zajedničkom činiocu koji spaja tako raznorodna dela kao što su “Leteći cirkus Montija Pajtona”, ”Crna Guja”, ” Only fools and horses”, ” Autostoperski vodič kroz galaksiju”, ”Dve čađave dvocevke”.
Najpoznatiji je po seriji romana o Disksvetu (oko 40 romana, u nas objavljeno oko 20).
Disksvet je fantastičan svet nastao parodiranjem epske fantastike i žanra “mača i magije” (Tolkin, Hauard) koji autoru služi kao alegorija za naš svet i omogućava mu povlačenje satiričnih paralela sa svakodnevicom u najboljoj sviftovskoj tradiciji (“Guliverova putovanja”).
Glavni izvor humora je pozajmljivanje popularnih likova iz sveta fantazije, mita i kulture koje on posmatra iz nekog svog uvrnutog ugla koji potpuno izneverava naša uobičajena očekivanja vezana za te likove. Kroz ove svoje naopake bajke pisac provlači ironične opaske o društvenim sistemima, filozofiji, religiji (“Mali bogovi” - tema boga napuštenog od vernika), popularnoj nauci, filmskoj industriji (“Pokretne slike”), skoro svim temama o kojima sa mnogo manje duha pišu “ozbiljni “pisci (cit. ”kad bi kraljevi jurcali unaokolo da bi stavili svoju hranu u svoj tanjir, monarhizam kao sistem ubrzo bi se raspao”). Najvažniji topos ovog sveta, centar najvećeg dela zbivanja, jeste tehnološko-magijski metropolis Ank-Morpork (vezuje za sebe mnoge prepoznatljive analogije sa velikim gradovima našeg sveta) kojim upravlja tiranin Patricij Lord Havelock Vetinari (“nikad ne gradi tamnicu u kojoj i sam ne bi voleo da provedes noć. Svet bi bio bolje mesto kad bi se više ljudi toga pridržavalo”). U Ank-Morporku posebno je važan Nevidljivi Univerzitet - škola za čarobnjake - gde je suživot profesora i studenata vrlo cinično prikazan. Jedna od važnijih pozornica je minijaturno kraljevstvo Lenkr u Ramtopskim planinama gde žive tri veštice a priče vezane za njih su parodija Šekspirovih drama.
Knjige se mogu podeliti na cikluse vezane za odredjene likove (veštice, Rinsvind, gradska Straža) . Likovi nisu statički dati već se kroz priče menjaju i zato bi povezane knjige trebalo čitati redom. Kompleksnost likova koji se samo vrlo uslovno mogu deliti na dobre i zle (arhetipska distinkcija karakteristicna za većinu knjiga epske fantastike) govori jasno da su to u suštini price o nama sa svim našim problemima i dilemama. Glavni likovi nekih romana imaju svoja cameo pojavljivanja u pričama drugih likova te tako postiže isprepletenost sudbina što pomaze iluziji o potpunosti tog sveta. Jedan od likova koji se neumitno pojavljuje u svakom romanu bas kao i u životu jeste Smrt u liku Kosača (ima i posebna knjiga koja se bavi haosom koji bi nastao kad bi ova javna služba odbila da radi).
Crnohumorni izraz koji osvetljava život na način za koji bismo rekli da je u najmanju ruku iščašen i traži prikrivena značenja u rečima da bi izazvao neočekivane asocijacije (“problem je sa rešima što im se znašenje može uvijati kao zmija i ako želite da pronađete zmije potražite ih pod rečima koje su promenile značenje”) glavna je odlika Pračetovog stila. Skovan je termin pračetovsko da izrazi jedinstvenost njegovog stila koji danas mnogi pokušavaju da kopiraju.
Pored karakterističnog stila pisanja njegove knjige su poznate i po velikom broju fusnota koje dodatno ističu ili izvrću u potpunosti neke sudove.
Pročitajte Pračeta ako želite da se dobro nasmejete i upoznate sa jednim osvežavajuće neobičnim pogledom na naše životne opsesije.
Copyright 2007. All Rights Reserved.  |
