 “Utisak nedelje” je jedna od najkontroverznijih i najgledanijih emisija u Srbiji. Poklonici talk show emisija dele se na one koji ovu emisiju ne propuštaju i one koji je smatraju, u najmanju ruku, bezvrednom pažnje. Autor i voditelj je Olja Bećković. Emisija je zadržala svoj osnovni koncept od nastanka, sve do danas. Obrađuje aktuelne društveno – političke teme i svaka nosi poseban naziv, u skladu sa temom razgovora. Broj gostiju nije uvek isti, ali ih je najčešće troje i to su u najvećem broju slučajeva javne ličnosti, koje imaju nešto pametno da kažu. Bar bi tako trebalo da bude.
Svake emisije, autorka izdvaja po deset događaja iz predhodne nedelje, kao predloge za koje se može glasati, putem telefona, direktnim uključivanjem ili sms porukama, uz komentar, ako voditeljka dozvoli. Svoj glas za favorit među predlozima daju i učesnici emisije, ali po običaju izdvajaju i po jedan sopstveni utisak iz javnog života, koji nije među predlozima. Onaj predlog koji odnese najveći broj glasova odnosi titulu “utiska nedelje”. Mnogi dele mišljenje da je “Utisak nedelje” trebalo ukinuti još posle prvog povlačenja sa Studia B, ili ga bar na neki način redefinisati, jer se program ubajatio i osim uvođenja mogućnosti da se glasa sms – porukama i do nekle izgleda studija, sve je ostalo isto, pa čak i izbor gostiju, koji se vrti u krug.  Olja Bećković ume da bude kraljica provokacije, pa se mnogim svojim gostima zamerila, toliko da su to shvatali krajnje lično i iznosili javnosti najprljavije moguće komentare o njoj. Ono što je takođe neosporno je to da je ona za svaku svoju emisiju do srži spremna i upućena u temu koju nameće za nosioca emisije.
Obzirom da je diplomirala dramske umetnosti, ima logike, ali ne i mesta njenom, na momente preteranom, glumatanju. Bar ne u emisiji takvog kalibra. Bećkovićeva, ima osvetoljubivosti u sebi i ume da bude arogantna. Možda to uzima za pravo i činjenicom da je ćerka Matije Bećković, našeg velikog pisca, pa samoj sebi udara etiketu na čelo “ja sam pametna”. Mada ono što je specifično, zanimljivo, ali i malo čudno, je to što je upravo Matija izjavio jednom prilikom da nikada ne bi gostovao u emisiji svoje ćerke, jer je nevaspitana. Na ovu izjavu je često podsećaju neki od njenih gostiju, u želji da joj uzvrate na provokacije. Ako ne nevaspitana, nepristojna sigurno ume da bude, posebno prema gledaocima koji se uključuju u program. Često pri njihovom javljanju ne želi ni da sasluša obrazloženje ili čuvši neki komentar koji joj se očito ne svidja, uzvraća sasecanjem u sred rečenice. I to je postala tradicija – gledaoc se javi, a priča se zavrsava sa “do viđenja” ili čak ponižavajućim spuštanjem od strane voditeljke u sred komentara. To je upravo postala i jedna od crta prepoznavanja za Olju Bećković. Jedna od tih situacija našla se u video spotu grupe Beogradski sindikat za pesmu “Poroci Beograda”, koja peva o korupciji svih vrsta u zemlji. Zašto bas ona i zašto bas u tom spotu, ostavlja se na slobodnu procenu publici. Svojevremeno je optuživana za sukob interesa, jer je u vreme rada u marketinškoj agenciji Idols & Friends uporedo radila predsedničku kampanju za Vojislava Koštunicu i vodila "Utisak nedelje".
Iako spada u emisiju ozbiljnog kova i potencira uglavnom ozbiljne društvene teme, ni “Utisak nedelje” ne uspeva uvek da odoli savremenom trendu težnje za atraktivnošću programa na račun kvaliteta. Ne bi se gotovo nikada moglo reći da je spoj gostiju u emisiji slučajan. Kako bi postigla što veću gledanost, autorka u studio “pakuje” goste sa različitim stavovima, računajući na potencijalne konflikte. To po nekad malo podseća na žutu štampu - što veće i kontroverznije fotografije, sa malo teksta, bar onog koji će reći nešto bitno. Jedan od krucijalnih primera ovakve emisije može biti ona pod nazivom “Dva pogleda na svet” u kojoj su gostovali Dragan Đilas, predsednik Gradskog odbora Demokratske stranke i Aleksandar Vučić, generalni sekretar Srpske radikalne stranke. Tema su u osnovi bili predstojeći parlamentarni izbori. Opšte je poznato da su emisije u kojima je jedan od gostiju Vučić zanimljive, ali i iritirajuće. O čemu god da se govori, ne odsustvuje njegov svađalački nastup, ponižavanja, licemerni smeh ili pak stav lažne smirenosti i sigurnosti. I tada obavezno dolazi do pobuđivanja emocija kod gledalaca, bilo onih bodrećih od njegovih simpatizera, bilo zgražavanja od strane onih drugih. Na to je očigledno, između ostalog, računala i voditeljka. Gosti su na početku razgovora izneli delimično programe stranaka koje zastupaju. Pitanja koja su im upućivana bila su jako dobra i u skladu sa temom razgovora, pre svega. Već u nastavku drastično počinje da se oseća ona karakterizacija “Utiska nedelje” kao “emisije sa stavom”. Olja se postavlja krajnje neprofesionalno i vidno staje na stranu Đilasa, čiji je politički istomišljenik i čak ulazi u rasprave. Zna se da po svim pravilima istinskog novinarstva novinar ima ulogu da goste uvodi u priču i pravi određene smernice razgovora. On je domaćin koji će pravim izborom i redosledom pitanja dovesti emisiju do željene tačke, a ne degradiranjem mišljenja nekog od svojih gostiju. To je samo jedna u nizu zamerki koje se mogu uputiti na adresu ove novinarke. Ne samo da se ne može pohvaliti ni najsjajnijim retoričkim sposobnostima, već ima običaj i da na sagovornike pokazuje prstom, često im ne persira, sa dosta poštapalica, kao što je na primer “majke mi”, itd. U jednom momentu, pomenuta emisija počinje da se svodi na raspravu između dva gosta ko je koga više puta prekinuo, dok voditeljka izigrava mirotvorca, očigledno se zabavljajući. Aleksandar Vučić ide toliko nisko, da joj je u toku emisije prebacio za neke filmove u kojima je ranije igrala. Ona je vešto iskoristila priliku, pa ga je u jednom trenutuku prekinula, baš kad je nešto opširno izlagao, rečenicom: “Dobro, ovde Vas prekidam, pošto mi je dosadno, a ja mislim da Vas zato i ne zovu pošto ste dosadni, a pošto emisije zavise od rejtinga i zovu Vas kad nešto radite, a ne da ogovarate, onda je to dosadno.” Sve to vreme, kao i obično, zauzimajući krajnje neprirodan položaj tela, sa iskrivljenom glavom, kosom preko lica i rukama na ustima. Nije joj ostao dužan, pa joj je odgovorio: “Pa, građanima je zanimljivo da vide koliko ste profesionalni i objektivni.” Tu se već ozbiljna politička emisija pretvara u cirkusku predstavu.
Istekla su dva sata emisije, uz zahvaljivanje publici što je izdržala do kraja. Naravno, nije dobijena skoro ni jedna korisna informacija za gledaoce, već dovoljno razočarane političkim rasulom koje vlada u zemlji. Prepričavali su ovu emisiju narednih dana, što oni, što oni drugi koji su već davno digli ruke od uspešnosti naše politike, kao anegdotu. Olja Bećković radi na što većoj spontanosti svoje emisije, što ume i da joj pođe za rukom. Ne deluje da je unapred spremala “uvodne reči” i učila ih napamet, ali nekada ni sama ne zna šta je htela da kaže. “…A ono o čemu bismo mi možda večeras mogli da pričamo, ne znam o čemu ćemo da pričamo, samo sad predlažem šta bi moglo biti tema…”, deo je uvoda emisije pod nazivom “Ko je pobedio, a ko izgubio”. Gosti emisije su bili Miroslav Đuričić Miki, pčelar i drvoseča iz sela Kupinovo, jedan od stanovnika “Kuće velikog brata”, koji ju je dobrovoljno napustio, iako je bio favorit za pobedu, Kristina Kovač, kompozitor i pevač i Miroslav Momčilović, scenarista.
Iako je emisija imala tri gosta, vrtela se u glavnom oko aktuelnog Mikija. Istina, intrigantan, neobrazovan čovek, a jako inteligentan i racionalan, ali nikako profil ličnosti, niti funkcije preko koje se dolazi u ovaj talk show. Tih dana, on je gostovao u emisijama svih karaktera, do onih koje nemaju ni najmanje veze sa zabavnim. Tu se vraćamo na onu priču atraktivnosti programa i postizanja visokog koeficijenta gledanosti, po svaku cenu. Bećkovićeva je očito podržavala svaku Mikijevu rečenicu, stavljajući u drugi plan sve ono što je, npr. Momčilović, neko tako obrazovan i načitan, imao da kaže. Međutim i skromnom Mikiju je slava “udarila u glavu”, pa je rečenicu koju je ovde izjavio: “Glumim zvezdu po Beogradu jedno mesec-dva, pravim se lud, šalim se tako sa svima, sad sam ja kao neki voditelj, kao neke emisije, gostujem i tako, sprdam se s celom nacijom, s vama, s novinarima, s političarima, i uopšte ne razmišljam o posledicama. Ako uspem, ako nešto zaradim - zaradim, ako ne zaradim, ne gine mi to moje Kupinovo...”, odneo vetar. Proslo je malo više vremena, a on nam se i dalje smeši sa svih televizijskih kanala. A novinarka se mogla zakleti u njegovu iskrenost… Olja je iste večeri “oplela” hvalospeve o televiziji na kojoj radi, B92 i degradirajuće komentare o TV Pinku, koji, kako kaže, forsira treš program. Istina, ali dotični “Veliki brat”, koji spada u baš takvu vrstu programa, emituje se upravo na oličenju ozbiljnog medija, na kom i njena emisija. Tu se javlja onaj sindrom “zatupljivanja nacije” ovakvim sadržajima, na račun kvalitetnog materijala. Epizoda “Ko je pobedio, a ko izgubio”, bila je civilizovana, i bez razloga za konfliktima među gostima. To autorki nije baš bilo interesantno, pa im je srdačno ponudila da slobodno prekidaju jedni druge, upadaju u reč i ne čekaju da ovaj prethodni završi. Persiranje svim gostima, što je i red, ali samo na početku. Prema Mikiju se gubi tokom emisije. Možda i zato što su joj simpatije prema pčelaru iz Kupinova opale, kada ju je prozvao da je i ona došla kao laktaroš tu gde jeste, dok su pričali o njima. Ljutito mu je odgovorila odrično, a vrhunac je bio kada joj je rekao da ga nije ubola ni jednim pitanjem kako bi se odvrnula slavina njegove potpune iskrenosti.
Komentari o ovom izdanju emisije bili su uglavnom tipa – razgovor bez teme, sa bespotrebnim gostima. Olja Bećković je zaštitila u Autorskoj agenciji celu koncepciju emisije “Utisak nedelje” i to još 1996. godine, ali ta prava važe retroaktivno od 1991, kada je počela da se emituje na Studiju B. Na to se odlučila pošto je Studio B, posle njenog odlaska, nastavio da emituje “Utisak nedelje” koji su vodili neki drugi ljudi. Pošto je emisiju zaštitila, skinuli su je sa programa.
Nudili su joj čak i otkup autorskih prava, kao svojevremeno Karić za BK televiziju, što je odbila. A u toku je, takođe, i sudski proces koji Olja vodi protiv BK televizije. Od Karića je tražila osam miliona dinara odštete zbog navodne krađe autorskih prava za emisiju "Maska", u kojoj se svojevremeno oprobala Nataša Miljković. Na više lokalnih televizijskih stanica pojavljuju se kopije “Utiska”, ali autorka kaže da joj to već ne smeta, jer ne ugrožava rejting njenog “čeda”.
Prema najsvežijim podacima, šuška se da Olja Bećković, posle toliko godina rada na B92, prelazi na RTS, nacionalnu televiziju i da su u fazi samo još finansijski dogovori. Jedna od najintrigantnijih pojava u srpskom novinarstvu, autor ove kultne emisije, lako bi mogla da postane najveća zvezda ovogodišnjih televizijskih prelazaka. Naš narod kaže: “Za dobrim konjem se prašina diže”. U tom slučaju, “Utisak nedelje” je definitivno “dobar konj”, bar kada je gledanost u pitanju. Po nekim statističkim podacima, ova emisija zauzima treće mesto po zastupljenosti. Ostaje samo pitanje koliko je naša publika merodavna da oceni i kvalitet programa.
Copyright 2007. All Rights Reserved.  |
