|
 Par nedelja sam se spremao da ga iznenadim. Da ga zaskočim iz nekog ćoška sa pet-šest nepovezanih prostoproširenih rečenica, posle kojih bi ukupan broj slova-glasova u njima mogao da registruje samo kompjuter novijeg tipa (ukoliko ne prokuva tokom računske operacije). Međutim, Mile Jevtić radi dvanaest sati dnevno u sportskoj kladionici „Soker“, bez slobodnog dana, tako da su ćoškovne sačekuše poprilično bespredmetne. Zbog toga sam svratio na kafu u njegov reon, otvorio Kurir i, kao iz zezanja, pročitao naslov-pitanje:
- Mile, „Ko je isplatio osamsto hiljada evra Dafini Milanović“?
- Nemam pojma, al` ko god da je, uzeo je proviziju.
- A koliko, Mile, ima slova u „kojeisplatioosamstohiljadaevradafinimilanović“?
- Aaaaa, to, 44.
- A koliko ima u sećaš li se Doli Bel?
- 16.
- A u otorinolaringologija?
- 20.
- A znaš li koliko ima u - zovem se Radovan Puletić, rođen sam u Somboru hiljadu devetsto šezdeset i treće, sedamnaestog jula?
-Znam, 81.
- Kako bre znaš?
- Otkud znam kako znam. Dok ti govoriš slova mi se sama broje. Kao da gledam film, izađe titl. Pravo da ti kažem, do srednje škole mislio sam da to mogu i ostali. Onda me provale pa `ajde ovo, `ajde ono, kao ti sad. Posebno profesori matematike. Kažem im tačan broj a oni papir i olovku pa računaju dok ne zvoni. Meni neprijatno zbog njih. Stvar prosta a oni se ubiše...
Ako je Ub grad onda je Mile naš sugrađanin. Samo je nekako nenametljiv. Ne vozi džip, ne drogira se, nikoga nije udario drškom niklovanog revolvera, ne bavi se diletantskim režiranjem fudbalskih utakmica i ne pravi spektakularna otvaranja poslovnih prostora na koja dolaze kratkoročni funkcioneri. Skroman dečko. Eto, meni je trebalo vremena i vremena da doznam za njegovu sposobnost ekspresnog brojanja grlenih glasova, iako ga znam od pre nego što se rodio.
S tim u vezi, sećam se da je pre tridesetak godina neki seljak iz okoline Koceljeve
svima koji zakoče na benzinskoj pumpi nudio opkladu u „ladno pivo“ da će za tren oka pomnožiti bilo koja dva petocifrena broja. Razume se, napamet. Pokojni ćale izvadi digitron i dok je ukucao deset cifara, puta i jednako, ovaj već zna rezultat. Probaju jo jednom, pa još jednom. Onda ćale parkira u stranu da malo „vade korenje“. A šajkača - čupa li čupa! Kvadratno, kubno, koje hoćeš... Onako u opancima, između dve flaše a na spram sve sile mašinskog fakulteta moga oca sa prosečnom ocenom 8,90 i njegovog direktorskog odela sa crvenom kravatom kakve su se nosile u to vreme. Na kraju, matori hoće da mu pokloni onaj digitron a individualni poljoprivredni proizvođač kaže:
- Ne treba to meni, prijatelju, nego tebi. Nego, ako si raspoložen, plati još jedno pivo.
Ili onaj osmogodišnjak iz Užica što kao iz rukava sipa koji će dan u nedelji biti 07. 04. 2048-me, 28. 01. 2057-me ili 04. 11. 2099-te, na primer. Sede jednom u TV-studiju on, nekoliko najdražih učiteljica i dva novinara. Svima poslužili sokove sa kišobrančićima a jedino klinac izvadio onu slamčicu. Kad su ga pitali zašto pije iz čaše mali reče:
- Slamčice samo komplikuju stvar. Da čovek treba da pije na slamčicu imao bi kljun kao roda.
U sledećem kadru - sve učiteljice i oba novinara diskretno sklonili cevke i piju k`o ljudi.
U nesvakidašnje spada i Mile Jevtić. Jednostavno, on je od onih čije su vijuge vijugavije nego kod nas koji, bez velike muke, ne uspevamo da zapamtimo više od par telefona bliskih prijatelja. Na žalost, u Srbiji manjina koja zna i ono što većina ne zna, nikada nije bila u modi. Ni na ceni. Onda se takvi ili odliju u inostranstvo ili zauvek ostanu na benzinskoj pumpi u Koceljevi. Srbija, izgleda, ima principijelan stav da joj višak pameti ne treba. Ali, zato su Amerikanci nezajažljivi: uveliko se raspituju za malog Užičanina uz obrazloženje - ako dečko zna da će za sto godina, tog i tog dana biti petak, onda je vrlo verovatno da zna još nešto, što bi valjalo NASI, Pentagonu ili ekscentričnom dolarskom milioneru kog mrzi da razmišlja pa hoće da plati čoveka. Krenemo li tom, kod njih uvreženom logikom, moguće je da i naš Ubljanin, osim neobjašnjivo brzog brojanja slova, poseduje još neke mentalne sposobnosti, skupocene na bogatom prekookeanskom tržištu. Ako su Ameri već ugostili onu malu, čini mi se iz Paraćina, koja piše odozdo na gore i zdesna na levo (umesto potpuno obrnuto, kao sav normalan svet), dali joj doživotnu stipendiju i zakazali niz susreta u Njujorku, mogao bi i naš Mile bar jednom preko „bare“. Što da ne ? Na kraju krajeva, zar nije lakše pisati natraške nego u svakom momentu imati popis glasova sagovornika?
Želeo bih zato, da moj mali tekst bude prvi korak u svetskoj obznani naročitih potencijala Mileta Jevtića. Iako, ovakav pokušaj neodoljivo podseća na poruku u boci koja pluta po najdaljim tačkama okeana. Za početak ne bi bilo loše da lokalni mesija obrati pažnju na Milencetov pozitivan slučaj. Ma da mu, kako reče, zapošljavanje podanika nije u opisu radnog mesta (!?). Ipak, neka razmotri ovaj unikat. Neka ga, makar preko volje, izvuče iz „Sokera” gde šljaka dvanaest sati dnevno za dvanaest soma mesečno, kao moderni, urbani rob. Umesto nekog od onih dežmekastih špiclova kaji su na Ubu samo od sedam do tri, koliko da se odmore od bašte, stoke i 15 hektara obradive zemlje. Od onih Baja i Prika što nikom ne persiraju, a kad potpisuju preuzete čekove - službenik banke ima dovoljno vremena da skokne po doručak u mlečni restoran. Jer, Mileta Jevtića nema puno. Jedan ili ni jedan na mnogo miliona...
Zato se ovaj dečko u slobodnom prevodu može razumeti i kao prirodno bogatstvo. Nedovoljno istraženo.
Copyright 2007. All Rights Reserved.  |
Posle sporazumnog raskida ugovora sa Crvenom Zvezdom Ubljanin Goran Adamović je prešao u redove najboljeg kineskog kluba Dalijena.
Postovani gospodine Puleticu,
Prvi put sam se susrela sa Vasim radom pre bar 6-7 godina (ako ne i vise) u tadasnjim Tamnavskim novinama. Secam se kako sam upijala redove, ikao mi je, kao detetu, vecina sarkasticnih komentara, verovatno bila nejasna. Sada se i sama bavim novinarstvom (da, usudila sam se to tako nazvati - iako sam samo urednik skolskih novina), no i dalje sa istim zarom u ocima citam vase tekstove. Ostanite uvek takvi...