Poznata novinarka vratila se na male ekrane sa svojom autorskom, nešto izmenjenom, emisijom. Razgovarali smo sa njom o tome i prilikama u kojima je naše novinarstvo danas.
➢ Da li novinari vode ’’život u trendu’’? Koje je Vaše mišljenje o položaju novinara u Srbiji danas?
Mislim da televizijski novinari vode zivot u trendu jer su im nešto malo više plate nego novinarima u štampanim medijima, pritom mislim na poznate ličnosti. Oni su među retkim pojedincima za koje bi se moglo reći da vode takav život. Kada je u pitanju položaj novinara u Srbiji, možda nisam baš prava osoba da o tome govorim, s obzirom da radim na televiziji, koja je najtraženiji medij. U svakom slučaju, ima jako mnogo posla za novinare, jer je dosta medija, i elektronskih i štampanih, tako da se danas svako s lakoćom može nazvati novinarem. To ranije nije bio slučaj, kada sam ja počinjala.
Šta ću kad nemam razumevanja za određene pojave čija se imena završavaju na "ica", kao na primer - lapavica, klizavica, kijavica... Zato što se ovde u to vreme mrzovoljni prolaznici međusobno ne pozdravljaju, ubeđeni da ih niko ne prepoznaje onako maskirane, sa kapama preko očiju i šalovima preko lica (džaba im kad godinama nose istu jaknu).
Dva najfrekventnija mesta u mom životu, glavna ulica i SRC Školarac, pokazuju ozbiljne simptome vanrednog stanja u koje se slabo razumem. Na sportskom centru je "Dan posle", eskimski tepih sve terene (od atletskog do odbojkaškog) pretvorio u nenaseljeni komad planete koji čeka novu civilizaciju, sposobnu da proklija bez Sunca i "smederevaca".
Dok u Kralja Petra Oslobodioca oni koji su naivno verovali teoriji globalnog otopljavanja, pa tako nemaju zapregu plavookih haskija (čak ni krplje), hodaju isključivo po razgrnutim kolovozima.
Da je lako biti general posle bitke pokazali su članovi Stručnog odbora Fudbalskog saveza Srbije. „Klemente treba da ode!“, uskliknuo je devetočlani trust fudbalske pameti dva dana nakon završetka kvalifikacija za Evropski šampionat.
Šta u tome ima loše?
Istina, ocena je tačna, ali je ona zakasnila najmanje pola godine
Nil Gejmen je jedan od najpopularnijih pisaca današnjice, rođen 1960. u Engleskoj. Trenutno doživljava svetsku premijeru film Beovulf čiji scenario je plod njegovog rada na preradi tog drevnog epa.
Gejmen je svoju karijeru počeo pisanjem grafičkih novela (Sendmen vrlo brzo postao kultni strip za intelektualce, priča „San letnje noći“ je dobila 1991. World Fantasy Award u kategoriji pripovetke). Kasnije se okreće pisanju knjiga koje sve odreda imaju jak podtekst u svetu mitologije, fairytales i literaturi. Gejmen zapravo borhesovski ispreda nove priče koristeći likove i obrasce koji su već dobro poznati i deo opšte kulture, pružajući nam tako jedno iznenadjujuće i maštovito viđenje. Njegova dela nastaju kao posledica napornog istraživačkog rada i velike erudicije.
Ponajbolja njegova knjiga je „Američki bogovi“ koja crpi inspiraciju iz nordijske, slovenske, indijske, arapske mitologije a i iz vudu verovanja.
Da bi Srbija obezbedila kartu za Mondijal u Južnoj Africi, iza sebe mora da ostavi reprezentacije Francuske i Rumunije. Imajući u vidu da naši fudbaleri više od 17 godina u zvaničnim utakmicama nisu pobedili nijednu veliku evropsku selekciju, pitanje je koliko je realno očekivati da u narednim kvalifikacijama osvojimo prvo mesto u grupi. Da zlo bude veće, „orlovi“ su u ovim kvalifikacijama počeli da gube bodove i od totalnih autsajdera, poput Jermenije ili Kazahstana, i onda je potpuno jasno zašto nas nema na Evru i zašto su nam tribine prazne kada „orlovi“ igraju u Beogradu.
Posle sporazumnog raskida ugovora sa Crvenom Zvezdom Ubljanin Goran Adamović je prešao u redove najboljeg kineskog kluba Dalijena.
