Da nema pozorišta, mi, ovdašnji kaldrmaši, išli bi smo samo u mlečni restoran, kancelarije sa zabranjenim pušenjem, na utakmice srpske lige, krsne slave, roditeljske sastanke, sednice opštinskih odbora i kod lekara opšte prakse. Život bi nam bio tek toliki da zapuši rupu između masnog bureka i loše krvne slike. Da pozorišta nema, i sinoć bismo zaspali pritisnuti poslovično teškom nedeljom otimajući se za pokrivač sa Kurirom i Velikim Bratom, a jutros ponovo ustali do guše ubeđeni kako nam više i bolje ne treba.

Srbija je izgledala smešno u Belgiji sa dva napadača, rekao je selektor Havijer Klemente, pre meča sa Jermenijom.
Rekao je to Mali Napoleon i - na teren stadiona „Republika“ u subotu poslao tandem Žigića - Pantelića. Ako je briselska epizoda u seriji „Šta se radi na Alpima leti?!“ nekome bila smešna, onda su pojedine scene sa Kavkaza dovodile publiku do suza. Klemente bi u industriji komedije bio bi veliki bar kao Mel Bruks ili Beni Hil.

Šalu na stranu, Bask je pre utakmice sa Jermenijom, bar domaćoj javnosti, izgledao smrtno ozbiljan kada je govorio da je bilo mnogo grešaka u dosadašnjim kvalifikacionim utakmicama za Evro 2008. Između ostalih i taktičkih, koje su posledica samo njegovih odluka.

Najveća klupska svetkovina fudbalske Evrope, Liga šampiona, započela je sinoć po 16. put svoj put po Starom kontinentu. Za to što će se karavan najboljih klubova i fudbalera voziti uglavnom po Zapadu i tek ponegde na Istoku, zaslužni smo i mi, koji ćemo opet svo to blještavilo gledati iz ove tmurne perspektive.

Da preciziramo, srpski šampion je u proteklom periodu zaista pokazao da tamo (po kvalitetu) nema mesta za nas. Ekipa koja za 180 minuta ne može da ubaci loptu u mrežu ne tako silnih škotskih policajaca, ili još gore, ni čačanskom Borcu, teško da može ravnopravno da se nosi sa džinovima poput Reala, Milana, Barselone. To je realnost.