Pozorište „Raša Plaović” i ove godine je sa velikim uspehom učestvovalo na Amaterskim glumačkim svečanostima „Milivojev štap i šešir”. Pred punom salom Centra za kulturu u Požarevcu, ubski glumci su 26. februara izveli komad „Pazarni dan” Aleksandra Popovića, rođenog Ubljanina i jednog od najznačajnijih srpskih posleratnih dramskih pisaca, koji je režirao Aleksandar Tadić.

Izuzetno veliko interesovanje ubske likovne publike pobudila je prva samostalna izložba Dušana Markovića (1982), diplomca beogradske Više škole likovnih i primenjenih umetnosti. Razlog: mladi Lazarevčanin jedan je od malobrojnih umetnika u Srbiji koji se uspešno bavi digitalnom umetnošću - još jednim vidom duhovnog i vizuelnog stvaralaštva. Mogućnost koje je računar doneo likovnoj umetnosti otvorile su velika vrata autorima koji su u svetu digitalnog otkrili efikasnu mogućnost ispoljavanja kreativnog impulsa. Među njima je i Dušan Marković, koji je, na svojim izuetno lepim radovima, spojio slovenske mitologije, nordijske sage i drevni svet Satirika. Magični svet Dušana Markovića satkan je od epske fantastike, hrabrih ratnika iz zemlje Stare slave, čarobnjaka, vila, zmajeva,... U njegovoj biografiji ostalo je zabeleženo da je bio deo umetničkog tima za crtanje stripova „Faktor 4“ i „Divlja magija“, kartaške igre „Izvori magije“, autor crteža za nemačku onlajn video igru „Heredium“ i idejni tvorac ambalaže lekova „Hemofarm“. Ipak, najvećim uspehom smatra svoj diplomski rad, fantazijsko-avanturističku igru „Satirik - herojska potraga“, koja se prodaje na tržištu. Pored radova iz oblasti digitalne umetnosti, u Galeriji „Sveti Luka“ izloženo je i Markovićević desetak grafika, kao i ulje na platnu „Leptirica“.

Veče  dobitnika nagrade „Raša Plaović“, održano u ubskom Domu kulture  prvog dana decembra, glumom i reči bilo je u znaku Borisa Isakovića, prošlogodišnjeg laureata ovog visokog priznanja, koje dodeljuju Narodno pozorište iz Beograda i Opština Ub, za najveće vrednosti pozorišne glume na prestoničkim scenama u jednoj pozorišnoj godini. Nagrada koja nosi ime glumačkog velikana, rođenog na Ubu, Isakoviću je pripala za ulogu Orgona, u predstavi „Tartif“ Jugoslovenskog dramskog pozorišta, koju je režirao Egon Savin. U obrazloženju stručnog žirija ostalo je zapisano da je, kao Molijerov Orgon, prikazao „nastajanje pritajenog zla naših dana – ekstremizam koji pogađa prostodušne, naivne i dobronamerne ljude“ ali i dokazao da vlada vrednostima po kojima „pamtimo glumu Radomira Raše Plaovića“.

Autor: Gordana Maletić

 

O kad bi ljudi mogli da budu veliki kao ljudi, a dobri kao deca – što bi to bilo lepo!, kaže u ime jedne bakice Aleksandar Popović negde pri završetku romana „Lek protiv starenja“. U drugom, koji se zove „Devojčica u plavoj haljini“, podsetiće čitaoce kako čak i nekakav zvuk, kao što je sirena kola hitne pomoći, „začas u nama može da stvori želju da i mi nekome pomognemo i možda učinimo nešto dobro“. U trećem od sedam, koliko je za decu napisao, pod nazivom „Gardijski potporučnik Ribanac“, govoriće o silini prave ljubavi, makar to bila parodija na današnje vreme u jednoj prerušenoj, kostimiranoj i za pozorište udešenoj bajci. Težnja za pravim vrednostima stoji u suštini dela koja je pisao za decu.