Izuzetno veliko interesovanje ubske likovne publike pobudila je prva samostalna izložba Dušana Markovića (1982), diplomca beogradske Više škole likovnih i primenjenih umetnosti. Razlog: mladi Lazarevčanin jedan je od malobrojnih umetnika u Srbiji koji se uspešno bavi digitalnom umetnošću - još jednim vidom duhovnog i vizuelnog stvaralaštva. Mogućnost koje je računar doneo likovnoj umetnosti otvorile su velika vrata autorima koji su u svetu digitalnog otkrili efikasnu mogućnost ispoljavanja kreativnog impulsa. Među njima je i Dušan Marković, koji je, na svojim izuetno lepim radovima, spojio slovenske mitologije, nordijske sage i drevni svet Satirika. Magični svet Dušana Markovića satkan je od epske fantastike, hrabrih ratnika iz zemlje Stare slave, čarobnjaka, vila, zmajeva,... U njegovoj biografiji ostalo je zabeleženo da je bio deo umetničkog tima za crtanje stripova „Faktor 4“ i „Divlja magija“, kartaške igre „Izvori magije“, autor crteža za nemačku onlajn video igru „Heredium“ i idejni tvorac ambalaže lekova „Hemofarm“. Ipak, najvećim uspehom smatra svoj diplomski rad, fantazijsko-avanturističku igru „Satirik - herojska potraga“, koja se prodaje na tržištu. Pored radova iz oblasti digitalne umetnosti, u Galeriji „Sveti Luka“ izloženo je i Markovićević desetak grafika, kao i ulje na platnu „Leptirica“.

Veče  dobitnika nagrade „Raša Plaović“, održano u ubskom Domu kulture  prvog dana decembra, glumom i reči bilo je u znaku Borisa Isakovića, prošlogodišnjeg laureata ovog visokog priznanja, koje dodeljuju Narodno pozorište iz Beograda i Opština Ub, za najveće vrednosti pozorišne glume na prestoničkim scenama u jednoj pozorišnoj godini. Nagrada koja nosi ime glumačkog velikana, rođenog na Ubu, Isakoviću je pripala za ulogu Orgona, u predstavi „Tartif“ Jugoslovenskog dramskog pozorišta, koju je režirao Egon Savin. U obrazloženju stručnog žirija ostalo je zapisano da je, kao Molijerov Orgon, prikazao „nastajanje pritajenog zla naših dana – ekstremizam koji pogađa prostodušne, naivne i dobronamerne ljude“ ali i dokazao da vlada vrednostima po kojima „pamtimo glumu Radomira Raše Plaovića“.

Autor: Gordana Maletić

 

O kad bi ljudi mogli da budu veliki kao ljudi, a dobri kao deca – što bi to bilo lepo!, kaže u ime jedne bakice Aleksandar Popović negde pri završetku romana „Lek protiv starenja“. U drugom, koji se zove „Devojčica u plavoj haljini“, podsetiće čitaoce kako čak i nekakav zvuk, kao što je sirena kola hitne pomoći, „začas u nama može da stvori želju da i mi nekome pomognemo i možda učinimo nešto dobro“. U trećem od sedam, koliko je za decu napisao, pod nazivom „Gardijski potporučnik Ribanac“, govoriće o silini prave ljubavi, makar to bila parodija na današnje vreme u jednoj prerušenoj, kostimiranoj i za pozorište udešenoj bajci. Težnja za pravim vrednostima stoji u suštini dela koja je pisao za decu.