Grad Ub - Dušan Savić

Dušan Savić

03. Maj 2007.

Dušan "Dule" Savić rođen je na Ubu 1. juna 1955. godine. Osnovnu školu i gimnaziju je završio na Ubu. Fudbalsku karijeru započeo je u FK Jedinstvo. U Crvenu zvezdu došao je 1972. godine, a kako se priča, umesto brata blizanca Dragana, koji se razboleo i nije mogao da ode. Dule je oduševio Zvezdine trenere i odmah potpisao ugovor. Pošto je bio tek sedamnaestogodišnjak, prvo je nastupao za omladinski tim, a 1974. je prekomandovan u seniorsku ekipu.

Ubrzo je postao ljubimac navijača i prvi igrač kome su skandirali ime. Još uvek tinejdžer, sa 19 godina je zabeležio prvi nastup za seniorsku reprezentaciju tadašnje SFRJ. Za Zvezdu je u periodu od 1974. do 1983. odigrao preko 400 zvaničnih utakmica, od toga 193 u prvenstvu, na kojima je postigao 114 golova.

Nakon odlaska iz Zvezde, 2 godine je nosio dres Lila i 4 Kana u Francuskoj, a 6 meseci proveo je u Sportingu iz Hihona u Španiji. Oženjen je tv-voditeljkom Marinom Rajević-Savić, sa kojom ima 2 sina, Uroša i Vujadina (koji je kadetski reprezentativac Srbije i takođe igra za Crvenu zvezdu).

Njegova popularnost ne bledi ni nakon završetka karijere. Bio je inspiracija muzičaru Prljavom inspektoru Blaži za pesmu "Dule Savić". U komediji "Munje", pojavljuje se u sceni kada se glavnim junacima pokvari auto. On se odjednom pojavljuje ni od kuda u svom oldtajmeru, priča sa Nebojšom Glogovcem i Zoranom Cvijanovićem o golu koji je dao Arsenalu na Hajberiju u osmini finala Kupa UEFA 1979., zatim im daje par saveta o životu i nestaje.

Bio je jedan od aktera čuvene utakmice Hajduk Split - C.Zvezda, odigrane 4. maja 1980. godine, koja je prekinuta zbog smrti Josipa Broza Tita, tadašnjeg predsednika bivše države. O tome, Dule je govorio u emisiji "Fudbal, nogomet i još ponešto" : U jednom trenutku su tri čoveka ušla u teren i pokazivala sudiji da prekine utakmicu. Igrači, sudije i 50 hiljada gledalaca su zaplakali... Mislim da je to bila više reakcija straha, šta će biti posle, nego što su u pitanju bile emocije."

Navodimo i neke od njegovih najzanimljivijih izjava za medije:

Na lokalnim izborima 2004. godine, Savić je bio na listi DSS. O tome je za Politiku u oktobru te godine rekao : "Javno sam podržao Zorana Drakulića, mog prijatelja i velikog zvezdaša u borbi za gradonačelnika Beograda. I to je sve. Inače nisam član nijedne partije, niti ću to ikada biti."

U upitniku NIN-a o tome šta mu je najveća nada kaže : "Da ćemo preživeti uništavanje Srbije, Srpstva i pravoslavlja, od strane Amerikanaca, mondijalista i nevladinih organizacija."

Na pitanje : "Šta biste najpre uradili kad biste dobili vlast u Srbiji na jedan dan?", odgovara : "Proterao bih strane špijune, pohapsio izdajnike, zabranio sekte, zatvorio pederske klubove, obračunao se sa svima koji uništavaju srpsku mladost, oprao beogradske ulice, okrečio sve zgrade, sklopio savez sa svim pravoslavnim državama sveta i na Autokomandi podigao spomenik jedinom srpskom klubu koji je bio prvak Evrope i sveta u fudbalu Crvenoj zvezdi."

O civilnom služenju vojnog roka za Glas javnosti kaže u martu 2005 : "Streljao bih onoga ko je doneo odluku da može civilno da se služi vojska. To je najveći udarac na moral ovog naroda. Srbin da ide u vojsku i pere pelene?! Pa gde to ima?! Sve su uradili ovi spolja i neke nevladine organizacije iznutra, samo da bi oslabili moral ovog naroda. A ko će posle da brani zemlju kada bude trebalo? Tadićevi savetnici služe vojsku kod njega u kabinetu. Kakvo je to služenje vojnog roka?"

Savić je, zajedno sa vladikom Grigorijem, uticao na Emira Kosturicu da u goste pozove slavnog bivšeg argentinskog fudbalera Maradonu. Glas o Saviću u pominjanom tekstu piše: "Poznat po nadimku više nego po imenu (retko ko reaguje na Dušan Savić), junak jedne od najslušanijih pesama devedesetih i jednog od najgledanijih filmova dvehiljaditih, najpopularniji fudbaler Crvene zvezde među onima koji nikada nisu zvanično proglašeni za klupsku „zvezdu“, Dule Savić odavno je prerastao sportsku slavu i postao jedan od zaštitnih znakova Beograda."

Na pitanje kako je zaradio i kako je potrošio svoj prvi dinar, kaže : "Sa 16 godina zaradio sam prvi dinar kao igrač Jedinstva. Mislim da je zapravo reč o hiljadu dinara. Sav novac sam doneo kući roditeljima, a oni su mi rekli: „Hvala Bogu, ali zadrži ih za sebe“. Onda sam s bratom i drugarima otišao u poslastičarnicu na žito, baklave i limunadu. U tom momentu, to su mi bila najdraže pare u životu."

Trenutno je zaposlen u FK Crvena zvezda kao menadžer za odnose sa UEFA. Možete ga često videti u rodnom gradu, a ne propušta da poseti ni jednu značajniju manifestaciju.

Komentari (1) Add Comment