U Tamnavi je počela žetva pšenice, a prinosi su izmedju tri i 3,5 tone po hektaru. Usluge kombajniranja sa baliranjem naplaćuju oko 10.000 dinara po hektaru.
Rođen je 27 . aprila 1946 u Malom Bošnjaku od majke Zorke i oca Cvetina. Posle završene osmogodišnje škole odlazi u Paraćin na izučavanje elektro-instalaterskog zanata. Posle odslužene vojne obaveze izvesno vreme radio kao elektro-instalater u Beogradu i Banja Luci.
1973. godine odlazi u Austriju. Tamo je promenuo struku i otišao u transport. Vozio kamione u različitim firmama, a od 1977. vozio autobus u jednoj poznatoj turističkoj agenciji u Beču. Putujući po Evropi između Portugalije i Norveške, Turske, Grčke, Italije i Francuske, crtao je u pauzama skice i manje slike u olovci. Kasnije je većinu skica koristio kao motive za svoje slike.
Jovan Antić, lekar-anesteziolog. rođen je 14. 11. 1938. u Ubu. Diplomirao 1963. na Medicinskom fakultetu u Beogradu. U periodu 1968-77. radio kao viši lekar u univerzitetskoj bolnici (Oberarzt - Universitatsspital) u Cirihu, Švajcarska.
Od 1977. rukovodilac lekara u lečilistu Sanitas (Leitender arztkrankenhaus sanitas), Kilhberg, Švajcarska.
U profesionalnom domenu afirmisan je kao izuzetan medicinski stručnjak u svojoj branši.
Stjepan Stevo Filipović (Opuzen, 27. aprila 1916. - Valjevo, 22. maja 1942.) je bio partizan proglašen je za Narodnog heroja Jugoslavije, nakon što je pogubljen tokom Drugog svetskog rata.
Rođen je u Opuzenu u tadašnjoj Austro-Ugarskoj, današnjoj Hrvatskoj. Živeo je u Mostaru i Kragujevcu prije Drugog svetskog rata. 1937. se priključio radničkom pokretu i prvi put je uhvaćen i osuđen na godinu dana zatvora. 1940. se pridružio Komunističkoj partiji Jugoslavije.
Filipović se nalazio sa partizanima u Valjevu 1941. kada je počeo rat u Jugoslaviji. 24. februara 1942. su ga zarobili nemački vojnici.
Jordan Molović rođen je u Pambukovici 25. oktobra 1924. , a umro 6. maja 1982. (sahranjen u Herceg-Novom), enigmat, profesor Pedagoške akademije u Užicu (tada Titovo Užice), u enigmatskim krugovima poznatiji pod svojim zagonetačkim pseudonimom Rade Zorić. Svoju prvu zagonetku (anagram) štampao je godine 1961. u 251. broju sarajevskih Malih novina, a ukupno ih je objavio preko 1.200 komada. Objavljivao je većinom stihovne zagonetke, čarobne likove i "križaljke" (ukrštenice), najviše u izdanjima Enigmatskog kluba Beograd, Eureci, Čvorovim listovima, Razonodi (Kruševac), Testu (Banjaluka), Rebus (Osijek), kao i nekim novijim listovima. Sarađivao je i u beogradskoj Politici, u rubrikama Politika za decu i Među nama. Posebno je bila zapažena njegova rubrika "Poreklo reči" u velikoj "Eureci".
Milan Tarbuk iz Trestenice kod Uba počeo je da se bavi travarstvom 1994. godine posle teške operacije koja je usledila, jer su lekari konstantovali da ima izliv krvi u mozak.
- Dok sam bio u komi, a trajalo je to nekoliko dana, čuo sam glas koji mi je ukazao na ono što mogu i čime treba da se bavim kad ozdravim - otkriva nam Milan. Sagovornika, istini za volju nisam video, ali ono što mi je ispričao ostalo je za sva vremena urezano u pamćenje. Poslušao sam i posle izlaska iz bolnice počeo sam da skupljam lekovite trave i pravim čajeve i meleme.
U to vreme Milan je živeo u Prištini i lekovito bilje brao je na Brezovici i Kopaoniku. Kada se 1999. godine sa porodicom nastanio u selu Trstenica nastavio je da skuplja bilje. Ubedjen je da svako selo ima svoj lek i da čajevi i melemi treba da se spravljaju od trava koje rastu u najbližem okruženju.
Rođen je 27 . aprila 1946 u Malom Bošnjaku od majke Zorke i oca Cvetina. Posle završene osmogodišnje škole odlazi u Paraćin na izučavanje elektro-instalaterskog zanata. Posle odslužene vojne obaveze izvesno vreme radio kao elektro-instalater u Beogradu i Banja Luci. 
Stjepan Stevo Filipović (Opuzen, 27. aprila 1916. - Valjevo, 22. maja 1942.) je bio partizan proglašen je za Narodnog heroja Jugoslavije, nakon što je pogubljen tokom Drugog svetskog rata.