|
Miroslav Bukovčić je rođen 1928. godine u Vrelu. Ljubav za konje, veštinu odgajanja i jahanja nasledio je od dede Alekse i oca, koji su u ratove odlazili na svojim konjima. Od 1960 – 1991. godine učestvovao je sa svojim konjima koje je sam dresirao u preko 70 filmova strane i domaće produkcije, najčešće u ulogama Indijanaca i kauboja. Visoko se kotirao među stručnjacima kaskaderske veštine, a specijalnost mu je bila istovremeno jahanje tri konja, padanje s konja u galopu. Vičan opasnosti, kadar da slomi vrat a sačuva glavu, zamenjivao je u opasnim scenama poznate filmske zvezde, među ostalima Kirka Daglasa i Batu Živojinovića. Naročito se istakao u filmovima Dugi brodovi, Vinetu (serija), Lafajet, Bitka na Neretvi, Pas koji je voleo vozove, a sa svojim sinovima Milanom i Aleksandrom u TV serijama Kocka – kocka – kockica i Poletarac. Snimao je u Italiji, Francuskoj i Nemačkoj. Imao je svoju ekipu “Rodeo” sa kojom je širom nekadašnje Jugoslavije prikazivao vešto upravljanje konjima. Uveo je kaubojštinu u naše filmove i zbog toga su ga nazvali Roxer iz Tamnave. Nosilac je počasnog zvanja “Viteza Ljubičeva i francuske nagrade za dresuru konja.
On se na jedinstven način odužio svojim ljubimcima, konje Kokana i Raketu sa kojima je u kaubojskim i ratnim filmovima izveo bezbroj opasnih padova, sahranio je u dvorištu kuće i podigao mermerni spomenik. Raketa je uginula kada je imala 30 godina, a Kokan mu je posle velikih muka uginuo na rukama. Pri kraju svoje kaskaderske karijere Miroslav Bukovčić je na svom imanju u Vrelu sazidao udobnu kuću, u kojoj dnevna prostorija po svemu neodoljivo podseća na salune iz vestern filmova, gde počasno mesto zauzima kaubojsko sedlo koje je svom dubleru za opasne scene poklonio Kirk Daglas. Na zidu je veliki kaubojski šešir i traperska jakna. Tu su i fotografije, plakati sa kojih može da se pročita da je, svojevremeno, popularni kaskader više godina predvodio ekipu “rodea” koja je svojim atrakcijama zabavljala i zadivljavala gledaoce širom bivše Jugoslavije. Ispod kuće je podigao spratnu zgradu, štalu – koral, nameravajući da otvori kaskadersku školu, ali je “sve to palo u vodu”. Penzionerske dane provodi na stalnom uređivanju i doterivanju mesnog hipodroma. “Među retkim kaskaderima u svetu, uspeo sam da živ i zdrav dočekam penziju. Jedini sam kaskader u svetu koji je sahranio dva konja, a sačuvao glavu na ramenima. To je bio opasan posao. Zarađivao sam mnogo, ali su pare otišle kako su i došle. Za šest decenija kaskaderskog rada promenio sam više od 20 konja, ali su Raketa i Kokan bili nešto posebno, kaže Bukovčić.
Copyright 2007. All Rights Reserved.  |
