Rođen je 29. septembra 1909. u Banjanima. Bavio se zemljoradnjom. Učio, čitao, interesovao se za političke događaje. ''U početku je bio ubeđeni demokrata, a potom simpatizer Komunističke partije i to je otvoreno govorio'' (iz leksikona Narodni heroji Jugoslavije Beograd, 1982. u kojem o Rajku piše Milan Andrić). Na vojnoj vežbi 1938. godine upoznao je komunistu, kasnije organizatora ustanka i narodnog heroja Boru Markovića, i pod njegovim uticajem je prišao radničkom pokretu.

U KPJ je primljen 1939. godine da bi pred rat, 1941. godine postao član Okružnog komiteta KPJ. Bio je jedan od najaktivnijih organizatora ustanka u Banjanima i okolini. Zahvaljujući njegovom uticaju i naporima formiran je partizanski bataljon u Banjanima koji je ušao u sastav Posavsko-tamnavskog odreda. Bio je zamenik komandanta kada je formiran prvi štab Valjevskog partizanskog odreda (avgusta 1941. godine).

Prvu veću borbu protiv Nemaca vodio je 15. avgusta 1941. godine, u Banjanima. Posebno se istakao u ovoj borbi kada je, s jedinicom kojom je komandovao, prisilio nemačku kolonu na povlačenje prema Ubu. Sutradan su ga zarobili su ga žandarmi kada se kretao prema Vrelu, ali su ga partizani oslobodili.

U napadu na Ub septembra 1941. Mihailović je komandovao bataljonom, kao i prilikom oslobođenja Krupnja i napada na Šabac.  Sredinom septembra učestvovao je u borbama protiv nemačkog 125. puka koji se probijao od Beograda i Obrenovca prema Valjevu.

U vreme I neprijateljske ofanzive, borio se u sastavu onog dela posavsko-tamnavskog odreda koji se prebacio u rejon Užica i 29. novembra 1941. učestvovao u odbrani Užica protiv 342. nemačke divizije, a početkom decembra u odbrani Čajetine i Zlatibora.

Sa delom partizanskih snaga je bio u Sandžaku, odakle je dobio naređenje da se vrati u Šumadiju i poveže razbijene partizanske snage. Poginuo je, predvodeći napad, u bici protiv Nemaca, nedićevaca i četnika u selu Sušicama kod Valjeva,  januara 1942. godine. Za narodnog heroja je proglašen 27. februara 1953.

Milivoje Mihailović, Rajkov otac,  je imao četiri sina: pored Rajka, koji je bio najstariji, imao je Ranisava, Radisava i Radosava. Ranisav je streljan na Ubu od strane Nemaca 1941, Radisav je bio ranjen, zatim prebačen u šabački logor  odakle je pobegao i ne zna se njegova sudbina; preživeo je samo najmlađi, Radosav, koji je takođe učestvovao kao SKOJ-evac u borbama od oktobra 1944. do kraja rata.

Komentari (2)

...
napisao Stefan, 21.09.2007. 00:25

Spasao je mog pradedu od streljanja.

...
napisao Stef, 19.09.2007. 17:49

Orden narodnog heroja (slovenački: red narodnega heroja, makedonski: орден на народен херој) jugoslovensko odlikovanje za hrabrost, drugo najviše vojno odlikovanje u socijalističkoj Jugoslaviji. Dodeljivalo se pojedincima, vojnim jedinicama, političkim i drugim organizacijama za izuzetna ili herojska dela u vreme rata i u miru. Najviše ordena dodeljeno je partizanima za akcije tokom Drugog svetskog rata. Ukupno su dodeljene 1332 nagrade u Jugoslaviji, a 17 je dodeljeno stranim državljanima.

Bilten Vrhovnog štaba NOVJ broj 12-13 (decembar 1941. i januar 1942.) objavio je uspostavljanje titule Narodnog heroja za "herojske i samopožrtvovane učesnike Narodnooslobodilačke borbe". Prva osoba koja je odlikovana ovom titulom je bio Petar Leković. Titula je zvanično postala orden 15. avgusta 1943. zajedno sa Ordenom narodnog oslobođenja, Ordenom za hrabrost, Ordenom partizanske zvezde, Ordenom bratstva i jedinstva i Medaljom za hrabrost.

Orden čini ovalna zlatna značka koja prikazuje vojnika sa puškom i barjak postavljen na zvezdu okružene lovorovim vencem. Značka je okačena na crvenu traku sa uskim belim štraftama uz oba kraja. Dizajn za ovaj i druge ordene su izradili slikar Đorđe Andrejević Kun i vajar Antun Augustinčić. Od uvođenja pa do 1993. orden je bio dodeljen oko 1400 puta. Josip Broz Tito je tri puta nagrađen odredom: 1944, 1972. i 1977.

Nosioci ordena su uživali određene privilegije kao što su besplatna vožnja u javnom saobraćaju i penzije za članove porodica preminulih narodnih heroja. Iako su privilegije od tada umanjene, države nastale raspadom Jugoslavije još uvek pružaju izvesne beneficije narodnim herojima. Mnoge škole i ulice u posleratnoj Jugoslaviji dobile su imena po narodnim herojima a mnoga imena su se zadržala u novostvorenim državama.

Ime

Email

Internet sajt

Naslov

Komentar

Dodaj komentar