|
 Prošla je prva godina Vašeg mandata. Šta ste uspeli da realizujete od projekata koje ste ponudili građanima pred izbore 2006. godine?
-Očekivao sam ovo pitanje. Podsetio bih da sam na mesto predsednika opštine došao 1. decembra prošle godine i upravo se navršila prva godina mandata. Program, da ne bude zabune, rađen je za period od četiri godine. Na obećanja se nije zaboravilo i često se vraćam ne predizborna obećanja. Mogu sa zadovoljstvom da kažem da ni od jednog projekta nismo odustali i, šta više, na svakom pojedinačnom smo dosta toga uradili. Od 34 projekta dosta toga smo i završili, a, ponavljam, sve smo ozbiljno započeli.
Koji od pomenuta 34 projekta je najteže ostvariti?
-Najviše nevolje zadaje izmeštanje dalekovoda u naselju Talovi. Ulažemo napore i tu, ali na naše insistiranje Elektroprivreda odgovara da je izmeštanje veoma skupo, a da para sada za to nema.
Obećali ste toplifikaciju Uba?
-Po dolasku na mesto predsednika opštine izabrali smo radnu grupu u kojoj su, između ostalih, angažovani stručnjaci iz TENT-a i „Kolubare-B". Oni su imali zadatak da ispitaju mogućnosti izgradnje toplane na Ubu. To sada stoji po strani a što je to tako postoje valjani razlozi. Projekat gasifikacije Srbije vredan 150 miliona evra je postao izvestan. Od ideje magistralnog gasovoda krenulo se ka realizaciji. Brzo smo reagovali, i u Nacionalnom investicionom programu nalazi se, kao najozbiljniji, međuopštinski projekat gasifikacije. Tu su, drugim rečima, tri regiona i grad Beograd. U projektu jedna opština predstavlja jednu mernu stanicu i mi sada radimo na distributivnoj mreži za opštinu. Projektantski deo biće završen za godinu dana a gasifikacija u naredne tri godine. Ostaje nam da radimo rešimo model finansiranja lokalnog distributivnog centra. Gasifikacija nam je značajna jer, daleko je veći broj korisnika i drugo - problem zagađivanja, koji bi rešila i toplana, ali ne tako efikasno.
Obećali ste „funkcionalnu adaptaciju nove stočne pijace". Šta to znači?
-Tačno. Stočna pijaca je blizu centra grada i mislim da je već nefunkcionalna. Pijaca je preblizo naselju. Taj prostor treba bolje, iskoristiti, ali u svakom slučaju je dobro što je sada taj prostor komunalno uređen.
Šta je sa komunalijama, sa zdravstvom, ulicama...? Pomenite najvažnije.
-Komunalnom preduzeću je, između ostalog, kupljena čistilica. U zdravstvu su urađene statusne promene i postoji jasna strategija daljeg unapređenja. Pored ulica koje smo završili očekujemo da se u naredne dve, a najviše tri godine završi preostalih 25 ulica.
Koji su Vaši dalji planovi?
-Da se započeto završi. Budući planovi zavise u mnogome od budžeta za narednu godinu. Iznad toga vlada Republike Srbije treba da se odluči o NIP-u gde smo konkurisali sa više desetina projekata. U okviru unapređenja Strategije regionalnog razvoja mora se rešiti mreža regionalnih puteva. Dalje, tu je regulacija reke Tamnave i tu se već radi na eksproprijaciji zemljišta za te potrebe. Kada se, za nešto preko godinu dana, završi akumulacija u Stuborovnima želja mi je, i radim na tome, da se uključimo u taj sistem. Mi nismo potpisnici sporazuma kojim bi se pitanje vodosnabdevanja našeg područja rešavalo iz akumulacije Stuborovni. To bi, s druge strane i ako bi postali deo tog sistema, trajno rešilo vodosnabdevanje naše opštine. U planu je izgradnja kolektora za prečišćavanje otpadnih voda. Išli smo u Makedoniju, gledali kako to izgleda u praksi i njihova iskustva su nam dobro došla. Sada znamo šta hoćemo i koliko to košta.
Dobro je poznato da će na proleće početi izgradnja autoputa kroz Srbiju. O značaju je suvišno govoriti. Međutim mi treba da se dobro pripremimo za taj veliki posao kojim Ub postaje predgrađe Beograda. Prvo, pristupili smo projektu izrade obilaznice oko Uba, čime bi teretni saobraćaj usmerili van gradskog područja. Severna obilaznica bi išla trasom od petlje na autoputu u Stublenici, preko Šarbana i Crvene Jabuke do Takova. Ta trasa bi bila u dužini od oko šest kilometara i verovatno da ćemo morati da radimo dva nova mosta, po jedan na Ubači i Tamnavi. Druga deonica išla bi od brda Vučjak ka brdu Đunis i ona je u dužini od tri kilometra. Tu je urađeno idejno rešenje i usvojen urbanistički plan. Dalje, obilaznica bi išla ulicom 8. Marta i preko Gunjevca na već izgrađen deo kod sovljačkog puta. Time bi Ub dobio široki prsten za tranzitni saobraćaj.
Gotovo je izvesno da će uskoro biti lokalni izbori. Da li se spremate?
-Još uvek se ne spremam, a pravo da kažem, šta bi po tom pitanju i trebalo posebno da radim? Trudim se da na mestu predsednika opštine radim pošteno i savesno i mislim da će u nekim budućim izborima narod Tamnave to znati da ceni. Radim za opštinu, o kampanji ne razmišljam. Izbori treba da budu rezultat minulog rada, a ne prazna obećanja. Ne žalim se i nisam davao ostavke. Kada sam došao na mesto predsednika mesecima se nije konstituisala republička vlada. U to vreme prestale su velike investicije pomognute od strane IRD-a. Prestala je sa radom direkcija za zemljotres. Skupštinska većina me nije podržavala, terala me je na pogađanje i usvojila mi je jedino predlog za mog zamenika... I pored toga, mora da se radi.
Šta je za Vas najznačajnije što ste do sada uradili kao predsednik opštine Ub?
-Obzirom na teške uslove izasvaltirali smo 20 kilometara lokalnih puteva i ulica, I to sve, praktično, a zbog gore pobrojanog, u periodu od maja meseca. Svakako, tu bih izdvojio i započetu sportsku halu. Nisam mogao da se pomirim da hala košta dva miliona evra. Ako neko želi da se zaduži onda treba i da računa i sa tim da se razduži za svog mandata, a ne da to ostavlja u nasleđe. To je i jedan od razloga što je buduća hala do sada projektovana tri puta. Mi smo krenuli u obilazak i pronašli smo jednu halu u Smederevskoj Palanci koja bi odgovarala našim potrebama. Na taj način smo dobili projekat koji nas je koštao duplo manje od nekih „idejnih". Na samu halu treba da bude potrošeno 60 miliona dinara. Lokacija iza osnovne škole na Vašarištu je dobro izabrana. Izvođačkim projektom smo učinili da spoljni deo izgleda daleko lepše od njene bliznakinje u Palanci. Doprojektovali smo još 500 kvadratnih metara aneksa. Hala će ispunjavati kriterijume za organizaciju međunarodnih sportskih takmičenja. Dodao bih da smo se potrudili da uređenjem zemljišta i adekvatnim situiranjem objekta omogućimo njeno proširenje za niz pratećih sadržaja, na primer, pokriveni bazen. O ovom poslednjem kada bude para ili, zašto da ne, ako je neko spreman da investira sopstveni novac. I na kraju, obećao sam da ću za ovu investiciju deo para naći na strani i to ću ispuniti.
Da li je, u ostvarivanju planova, bilo objektivnih okolnosti koje su Vas ometale u radu?
-Nisam zadovoljan saradnjom sa nekim direktorima javnih preduzeća. Nisam čak siguran da nema i opstrukcija, a moguće da se radi i o nesposobnosti ili nedovoljnoj motivisanosti. Ne postoje kod svih ideje i inicijative. Ub nema dovoljno inženjerskog kadra i ne postoji mogućnost da se stručnjaci stimulišu većim zaradama. Na to ne mogu da utičem.
Kakvu ste saradnju imali sa republičkim organima i ministarstvima?
-Najviše sam radio sa Ministarstvom rudarstva i energetike u vezi poslova sa ugljenokopom, „Kolubarom B" i TENT-om. Sa Putevima Srbije smo ostvarili odličnu saradnju kroz direktne kontakte i poslove. Sa Vodoprivrednom zajednicom intenzivno se radi na nastavku regulacije reka Tamnave i Ub. Da pomenem i da je Ministarstvo prosvete investiralo dva i po miliona, a Ministarstvo za infrastrukturu deset miliona dinara.
Na koji način i koliko kvalitetno je opštinski budžet pratio korisnike?
-Korisnici su praćeni korektno. To znači da je priliv ostvarivan prema očekivanjima. Visina budžeta uvećana je rebalansom i mišljenja sam da će taj, uvećan iznos, teško moći da se ostvari do kraja godine.
U protekloj godini nismo dovoljno prihoda ubrali na ime korišćenja mineralnih sirovina. Nismo dovoljno iskoristili ni mogućnosti i prava opštine da valorizujemo neke poreze i takse. Time se nije dovoljno bavila ni Skupština a ni ja.
Da li će će zgrada solidarnosti na Vašarištu konačno biti završena?
-Problem smo definisali prvo preko građevinske direkcije. Tu smo utvrdili naša ulaganja i to iznosi 25 miliona dinara. Sa Upravnim odborom Fonda solidarnosti smo dogovorili da se anketiraju svi subjekti koji u njemu participiraju da bi znali koliko je zainteresovanih za budućih 1.600 kvadratnih metara stambene površine. Sada tražimo nekoga ko će nama nadoknaditi tih 25 miliona i ko će zgradu završiti i stanove ponuditi tržištu. Sasvim je realno da u aprilu ili maju krenu radovi na završetku zgrade na Vašarištu.
Da li se neko interesovao?
-Da više ozbiljnih građevinskih firmi. Da pomenem „Kolubaru – građevinar”.
Šta je sa putem Ub – Obrenovac. Da li će biti nastavljena rekonstrukcija?
-Opština Ub je uplatila kompletno učešće za put K-101 od Uba ka Obrenovcu, odnosno naš deo do Lončanika. Dali smo i šest miliona za put od Lončanika do Grabovca u dužini od tri i po kilometra i tu je naša obaveza apsolutno izmirena. Javno preduzeće „Putevi Srbije" nije ispunilo svoju ugovornu obavezu. Svakako da će to morati da uradi, ali u njihovo ime ja ne mogu da govorim. Mi smo, da zaključim, naše učešće od deset odsto vrednosti puta u potpunosti izmirili.
Kako privući investicije na Ub i šta ste, u vezi toga, do sada uradili?
-Da pomenem najvažnije Sa „Energoprojektom" vlasnikom bivšeg „Keruba" do sada smo imali tri sastanka. U tim susretima stekao sam utisak da i oni sada imaju volje da nešto konkretnije uradimo na 8,6 hektara građevinskog zemljišta i 6,6 hiljada metara kvadratnih pod fabričkom halom. Nude se različite mogućnosti: da se proda, uđe u zajednički posao ili da se taj prostor da u zakup. Skupština je naknadu za korišćenje tog prostora povećala na sedam i po miliona dinara tako da je i to jedan od razloga da su oni sada više raspoloženi da se ta izuzetna lokacija racionalno koristi. Do kraja ove godine treba da dođu privrednici iz Italije i već je tada moguć dogovor. Druga ideja je da se fabrička hala podeli i da se da u najam malim pogonima takozvani biznis - inkubatori. To znači da onaj ko nema proizvodni pogon uzme u zakup određenu površinu i na taj način zaposli i sebe i druge. Kroz izradu prostornog plana planirane su industrijske zone. Uz novi autoput dve. Naša obaveza je da zonu komunalno opremimo. To je sada posebno aktuelno, a namera nam je da se u industrijske zone (postojeću i pomenute) smeste prerađivački kapaciteti.
Na Berzi rada nikada nije bilo više mladih. Da li im se pruža neka perspektiva?
-Na Berzi rada evidentirano je 2.700 nezaposlenih, najvećim delom mladih. Nedavno smo od Vlade dobili sredstva za javne radove. Radi se poslovima nege starijih, uređenju opštinskog brda i uređenje divljih deponija. Država će da isplaćuje palte, a opština će da finansira deo troškova ovih radova. Preko kancelarije za ekonomski razvoj odobreno je 20-tak start-up kredita. Tamnavski ugljenokopi treba da prime 300 - 400 radnika. Niskokvalifikovani će biti potrebni „Kolubari - B", i tu se radi oko 50-tak radnih mesta. Izgradnja autoputa će takođe „povući" znatno zapošljavanje. Otvaranjem regionalne deponije će se otvoriti nova radna mesta. Da pomenem i „Galebgrup" koji je zainteresovan da na desetak hektara radi nove pogone u opštini. Sve pobrojano je vrlo realno. Nama ostaje da se kao administracija uspešno organizujemo i stvorimo neophodne uslove za njihovo ostvarenje.
Da li postoji procena o broju građana koji su ispod granice siromaštva? Na koji način se može njima pomoći?
-Tek na mestu predsednika opštine sam shvatio koliko je to težak problem i koliko ima siromašnih ljudi. Bolest, vanredne okolnosti, neplaćena struja... Sve su to razlozi da se dolazi u opštinu. Za jednokratne pomoći u budžetu je izdvojeno 1,5 miliona dinara. Preko Centra za socijalni rad se pare distribuiraju, a Centar ujedno utvrđuje kriterijume i odlučuju kome je pomoć neophodna.
U okviru Strategije privrednog razvoja usvojili smo, preko resornog ministarstva, i strategiju socijalnih mera.
Da li ste zadovoljni radom opštinske uprave?
-Opštinska uprava je servis građana a ne bogom dana birokratija koja ne shvata svoju osnovnu obavezu. Nisam zadovoljan informisanjem građana koji lutaju po opštini umesto da sve poslove završavaju na jednom mestu. Matične službe takođe treba reorganizovati. Ne da bilo ko ostane bez posla već da se radi efikasnije. Služba za urbanizam je zagušena jer nema dovoljno ljudi. U okviru kabineta sam organizovao kancelariju za poljoprivredu i lokalni ekonomski razvoj i to već daje rezultate. Kod inspekcije nema dovoljno koordinacije sa policijom, tužilaštvom i sudom, pa ni sa drugim inspekcijama koje nisu pod opštinskom upravom.
Ove godine bila je nezapamćena suša koja je načinila velike štete poljoprivredi. Da li ste tu intervenisali?
-Štab za elementarne nepogode je vršio procene. Štete na pojedinim parcelama su i preko 80 procenata. Sredstva koja smo imali za elementarne nepogode utrošena su na sanaciju klizišta. Ni klizišta nismo do kraja uspeli da saniramo, a suša je učinila svoje. Očekivala se pomoć države, ali je ona izostala.
Što se tiče poljoprivrede, prioritet nam je dalja regulacija vodotokova. Pročišćavanjem kanala i dreniranjem zemljišta cilj je da se spreči zadržavanje vode na poljima. Od velikih poslova izrađen je glavni projekat regulacije reke Tamnave od mosta Ćemanovica u Crvenoj Jabuci do Takova u dužini od 5,6 kilometara. Tu se već pristupa regulisanju imovinsko - pravnih odnosa i proglašenju opšteg interesa. Urađen je i projekat regulacije reke Ub u gradskoj zoni. Sa Vodoprivrednom zajednicom smo potpisali ugovor. Poslovi su vredni 17 miliona, a naše učešće je 30 procenata. Izvođač je stigao na teren i radovi počinju čim vreme dozvoli.
Šta Vas nismo pitali, a želeli biste da poručite građanima?
-Žao mi je što nisam imao više vremena za male ljudske probleme i što nisam tim običnim komšijskim i zemljačkim kontaktima posvetio više vremena. Kao predsednik opštine imam isuviše protokolarnih aktivnosti koje mi nepotrebno oduzimaju previše vremena tako da sam vrlo malo stizao da obilazim sela Tamnave.
Vaša poruka za Novu godinu.
-Da se saberemo. Da se okrenemo velikim projektima koji su tu pred nama, ali za koje je neophodno jedinstvo svih, i onih koji se bave politikom i građana. Zamolio bih građane za još malo strpljenja, jer nam se otvara prostor za razvoj, a samim tim i rešavanje socijalnih problema. Svima želim u Novoj 2008. godini zdravlje, sreću i više novca.
Izvor: Opštinski bilten
Copyright 2007. All Rights Reserved.  |
Синоћ смо имали одличан концерт, бесплатно, опет уз помоћ општине. Мислим да би и млади требало активније да се укључе у неке послове, за почетак и бесплатно, да превазиђемо основне проблеме, а после ће бити посла за све нас...