Ime sela Pambukovica Srbi često koriste kada hoće da kažu da je neko mesto ''Bogu iza tregera''. Uskoro bi ovo mesto moglo da bude sinonim za atletski uspeh. U selu pokraj Uba, snove o olimpijskim medaljama sanjaju Tamrat Legese, Gebreziber Gebresluse i Estefanos Ešetu. I što je najvažnije taj san žele da pretoče u javu u dresu Srbije.

Spas od mobilizacije i odlaska u rat Etiopljani su potražili u Srbiji. Otišli su na Podgorički maraton, ustrčali trku i iskoristili šansu da prebegnu u našu zemlju. Grupa od šestoro atletičara provela je najpre nekoliko nedelja u zatvoru u Padinskoj Skeli, a onda su im u pomoć pritekli Zoran Molović i Dragan Životić.

U međuvremenu, knjiga je spala na tri slova. Njihov trener Zoran Molović kaže ostali su najkvalitetniji. Premijeru pred domaćom atletskom javnošću imali su na Belom krosu i nisu oduševili.

Ipak, da je reč o odličnim trkačima potvrdio je Gebresluse, kada je više nego ubedljivo trijumfovao na polumaratonu u Novom Sadu.

Srpski Etiopljani su sada u fazi priprema za Beogradski maraton. Žele da budu prvi koji će proći kroz cilj. Da bi bili u top formi svakoga dana treniraju dva puta. Ekipa Sporta ih je zatekla u dvorištu porodične kuće trenera Molovića. Vraćali su se sa treninga, odnosno pretrčanih 35 kilometara. Uz osmehe su prihvatili molbu da obuku srpske narodne nošnje

- Mnogo su dobre. Ove košulje me podsećaju na naše u Etiopiji. Bela boja je tradicionalna u otadžbini. I šare su slične – oduševljen je bio najmlađi Ešetu.

Posle malih problema sa stavljanjem pojasa široki osmeh pojavio se na licu Legasea:

- Pa sada mogu da se ženim. Hej, hoćete da vidite kako smo igrali kolo na svadbi trenerove ćerke Jovane?!

Naravno. Glasno broje korake: jedan, dva, tri... Nema greške, zanaju ljudi srpsko kolo.

Ljubazno nas pozivaju u kuću u kojoj žive. Tri sobe, tri kreveta, isečci iz novina i slike atletičara sa prošlogodišnjeg izdanja mitinga Artura Takača po zidu. Gostoljubivi su, nude nas čajem i kozjim mlekom.

- Super je, baš sam jutros pomuzao kozu – hvali se Gebresluse.

Moramo da odbijemo , ali odmah shvatamo da je on zadužen za dve koze i jare koje smo videli u dvorištu.

- Moje su kokoške – dobacuje Legase

- Ja često kosim i volim da jašem konje – ubacuje se Ešetu.

Trener Molović nam pojašnjava:

- Želeli su još nešto da rade, dok ne treniraju. Estefan je stručnjak za kompjutere i internet. Sve zna. Sjajni su momci, imaju otvoren račun u obližnjoj prodavnici i tu se snabdevaju. Nikada im nije palo na pamet da kupuju neke skupe namirnice. Ustručavaju se i da uzmu i skuplje sokove. A kakav samo pileći paprikaš spremaju, prste da poližeš!

Mnogi sanjaju američki san. U Pambukovici, tamo negde u blizini rodne kuće legende Dragan Džajića, Tamrat, Gebreziber i Estefanos, žele da ostvare srpski. Neka im se ispuni.

SRPSKA IMENA

Toma, Stefan i Marko

U selu su odavno postali opšteprihvaćena atrakcija. Lokalno stanovništvo ih je zavolelo, a kada se to dogodi prorodno je da su atletičari dobili i nova, srpska imena. Tamrat je Toma, Estefanosa zovu Stefan. Najstariji Gebreziber ima želju:

- Želim da se zovem Marko. To je ime jednog momka iz sela koji nas uvek nasmeje i sa kim je mnogo dobro u društvu.

AFRIČKI PRAVOSLAVCI

Nisu nas našli

Možda zvuči čudno, ali momci iz Etiopije nisu imali problema da se prilagode na crkvene običaje.

- I mi smo pravoslavci. Samo kada su bili dogovori oko kalendara nas u Etiopiji nisu uspeli da nađu pa se mi držimo naših kalendara. Inače običaji su nam slični – priča nam Ešetu.

USKORO I KOD VLADIKE MILUTINA

Krštenje u planu

Moglo bi da se dogodi da imena kojima ih nazivaju seljaci u Pambukovici postanu crkvena imena trojke sa Crnog kontinenta

- Pozvao nas je vladika valjevski gospodin Milutin. Želi da upozna momke, a lako bi moglo da se dogodi da se tada i krste. Naravno, tada će dobiti i crkvena imena, zašto ona ne bi bila ona kojima ih ljudi već oslovljavaju – smatra Zoran Molović.

  Dejan Boškov    11.04.2008 18:30:29

Komentari (0)

Ime

Email

Internet sajt

Naslov

Komentar

Dodaj komentar