Napokon golovi
20. Oktobar 2008.
U nedelju 19. oktobra u okviru desetog kolu srpske lige "Zapad" na Ubu je odigran komšijski derbi između domaćina Jedinstva i valjevske Budućnosti. Opet kasnim na početak utakmice, srećom po mene za razliku od utakmice u Kruševcu na utakmici Jedinstvo - Budućnost Valjevo nije bilo golova u prvih desetak minuta. Zbog naplate ulaznica (100 din) penjem se na terasu hotela i u Rajčetovoj blizini posmatram prvo poluvreme.

  U utakmicu su igrači obe ekipe ušli nervozno, bilo je grubih startova, psovanja svega i svačega ali je sjajni sudija to iskorenio pravovremenim upozorenjima i kartonima. U prvom poluvremenu "naši" su dominirali, a gosti tražili šansu iz kontri i prekida. Što se naših tiče nije bilo nekih lepih akcija, sve se svodilo na prekide, možda što Prika danas nije bio na nivou predhodnih utakmica.
Najveće uzbuđenje je bilo u cirka 35 minutu, kada je napadač valjevske ekipe imao jedan na jedan sa mlađanim golmanom Belim Jovanovićem. Tu je mladi golman demostrirao svoje umeće i izbacio loptu, neko je dobacio da nikada ne prima gol u situacijama 1 na 1.
Završava se prvo poluvreme i prelazim u boks gde je već standardna ekipa. Pauzu smo iskoristili da Bana Bibca ispitamo o sinoćnjoj Rok žurci, koliko flaša je razbijeno, koliko je u plusu... Dok je mladi sakupljač lopti iskoristio da kupi semenke i kikiriki, platio je 100 din po slobodnoj proceni Radoša prodavac ga je odrao.
U drugo poluvreme naši ulaze odlučniji, možda je za to zaslužan i Roki koji je došao na početak istog i odmah krenuo u dovikivanje sa Ljubom Vrabcem koji je bio na suprotnoj tribini. I već u 50 i nekom minutu gol za naše. Bio je korner sa leve strane (tzv iz kafane) i usledila je gužva gde se lopta odbijala, a najprisebniji je bio Ljubičić i lepim šutem podigao na noge 200 gledalaca (Bibac kaže da je manje). Tada na iznenađenje svih nije Voja objavio strelca, već je to obavio Žikica Milošević koji je imao manjih problema sa pištanjem zbog mikrofonije.
Prikino lošije izdanje nadoknadio je danas odlični Marko Adamović i već 5 minuta posle vodećeg gola nanizao par žutih i sjajno uposlio Ljubičića koji je još jednim lepim šutem postigao gol. Tada treneri menjaju formacije visoka petica gostiju prelazi u navalu, a Bunar u sredinu terena koja mu više odgovara jer može više da komanduje a manje da trči.
Gosti su potom dominirali i s vremena na vrem opasno ugrožavali Jedinstvov gol. U 75 minutu sudija dosuđuje prekršaj u korist Valjevaca na nekih 25 metara od gola. Slobodnjak je izveo ona visoka petica manirom Bambija Tošića ali se opet istakao naš golma i sjajnom paradom sproveo loptu u korner. Međutim tu nije prošla opasnost i već nakon kornera gosti pogotkom rezerviste Đurića dolaze do prihvatljivih 2:1. Za ovo Đurić nisam baš najsigurniji, jer nisam najbolje razumeo Voju koji se vratio u međuvremenu.
Međutim radost gostiju nije dugo trajala, nepuna dva minuta kasnije posle još jedne akcije Adamovića strelac je bio Cvetković tako da je publika mogla opet da odahne. Do kraja utakmice gosti su par prilika koje su krajnjim naproima domaći zaustavljali. Otprilike oko 88 minuta jedan od žutih je uspešno lobovao našeg golmana ali je sa linije uspeo da je izbaci rezervista domaćih Mijailović.
Sve u svemu zaslužena pobeda Jedinstva i lepa fudbalska predstava po idealnim vremnskim uslovima.